Tržište  glavni  problem  za plasman krompira

 Zbog  poremećenih  odnosa na  tržištu  plasman  krompira  biće  otežan  ove  sezone  ,  kaže  Mlija  Poledica  ,  poljoprivredni  proizvođač  iz  Trešnjevice .  Ogorčen  je  zbog  cene  koj a iznosi    od  25  do  30  dinara   po  kilogramu   dok  se  u  marketima  prodaje  tri  puta  skuplje. Prema  njegovom  mišljenju  smanjenjem   marže u  trgovinama sitni  proizvođači  bi  mogli  malo  da zarade.  Nezadovoljan  je  i  visinom  subvencija  po  hektaru  obradive  površine  kada  ,  kaže  ,  sve  na  njivi  propadne  što  poseje.   Ilija  Poledica iz  Trešnjevice  jedan je  od  većih  proizvođača  krompira  u  ovom  selu .  Posejao  je  pet  hektara  krompira  .  Zadovoljan je  kvalitetom  i  pored  velike  suše  koj a je  ovoj  ,  kao  i  drugim  poljopribvrednim  kulturama  nanela  veliku  štetu. Ogorčen  je  zbog  niske  cene  .  Kilogram  krompira  košta  od  25 dinara  do  30  dinara  ,  a za  to  je  ,  kaže on  ,  krivo  tržište. 

“Problem je samo tržište!Kuda sa robom i kome da je prodaš?Sve neki nakupci,svi bi da uzmu džabe,a u prodavnicama i marketima solidna je cena krompira,samoi kod nas 30,20,25 dinara….je li to bruka i sramota za ovu državu,da država izvadi kesu krompira i kaže super cena 58 dinara,a nama je to 25 dinara.Pita li se još ko,postoji li struka pita li se ona da kažu:”ljudi ne može toliko,ne može 1 kgkrompira da košta 35-30 dinara,to košta više od toga.Imamo probleme sa truležom,imamo probleme sa proizvodnjom,velike suše,sagoreo krompir,dobio ožegotine i to sad truli,to će biti problem,ponovo troškovi koji nisu planirani,sad košta ponovo prebrati,upakovati u 10 kg i onda ga daš za 30 dinara,pa ljudi ima li gde šta normalno u ovoj državi?,pita se Poledica.

 Imaće  prinos    oko  30  tona po  hektaru  ,  što  predstavlja    prosek   u  ovom  području.   Na svu  sreću  kvalitet  krompira  je  dobar.   

“Krompir je ekstra kavaliteta,što je trulo,trulo je,ostalo je ekstra kao i sav krompir sa ovog područja,i kvalitet i sve je zdravije,manje prskanja u odnosu na sve druge,Banat i ostele…

Osim  povrtarstvom  ,  Poledica  se  bavi  i  voćarstvom  .  U  zasadima  ima maline  ,  kupine,  jabuke .  Kada  je  reč  o  ceni  maline  on kaže da  od  dosta  ostane  nešto,  od  malo  ništa. 

“Na malo,pa ti platiš sve,onda nema ništa,a opet na više malo se opstane.Da je evro malo normalnija cena,bilo bi sve drugačije,nego ni ovi ljudi hladnjačari ne mogu da opstanu,oni ljudi sve kupuju i prodaju za evro,a ovamo svi traže pare.Ovamo je sve poskupelo,ja ovu kutiju što pušim,2012 bila 120 din,evro bila,sada je 3 evra…gorivo je bilo 100 din,sada je to gorivo 200,ulje…sve je poskupelo i hrana i sve.Odeš da kupiš za radnike to su pare,sve je poskupelo 3-4 puta.

 Zbog  mnogih  problema  sve  je  mnje  mladih  koji  ostaju  n a selu.  Žao  mu  je  što  je  zadržao   jednog  sina n a poljoprivredi.  To  je  želeo  ,  ali  se sada kaje. Nije  on  ističe  protiv  države , ali  nisu  isti  aršini  za  sve .    Šta  da  radi ,  PIT A SE ,  sa  18  hiljada dinara   subvencija  kada  sve  što  poseje  propadne  .  Nema   poljoprivrednih  stručnjaka na  njivam a ,  nema zadruga.   

“Država je za mene država,kakva je takva je,svuda sam se odazivao i svugde je seljak bio prvi!E sada kada treba da proda krompir i ode slučajno u Beograd i stane negde da proda koje kilo kupusa i koje kilo krompira,sve će inspenkcije doći da mu otmu pare,on doživljava poniženje gde god se okrene.

Ako ode u opštinu da traži nešto za projekata da napravi magacin,ne izmislili su u mojoj opštini može na šestoj klasi pa naviše ne može na petoj,a u Beogradu u ministarstvu kažu može u šljivama u jabukama gde god ti hoćeš,ali u opštini Ariljskoj ne može i to je tako.Ostavio sam jednog sina ovde,mislim da sam napravio grešku.Najbolje je bilo samo po malo,zaposlite se ljudi,jedite jednom hleba…niti imaš trzavice pošto ćeš ga prodati niti razmišljaš da li će ga ubiti plamenjača,ni da li će malina krenuti,ni da li će se okišati ni da li će propasti proizvodnja,jer velike proizvodnje su katastrofa za ovako područje.Ova se sela gase i sa ovim je kraj,završena priča.”kaže Milija.

Proizvodnja  krompira  na području  sela  Trešnjevice  je  težak  posao.  Sve  se  radi  ručno,  teren  je  nepristupačan ,  teško  se  obavljaju  tretmani. 

“To je sve ručni rad,tu najmanje mašinski može, ručno prskaš,ne može da ide traktor,ne može da ide mašina,sve se radi ručno,to je težak život,a ponižavan si gde god se okreneš”.

Kada ne  bi  bilo  uvoza   krompira  ,  ali  i  druge  robe  , možda  bi  seljak  mogao  da  opstane., zaključuje  Poledica.  Ipak  nije  sve  ni  tako  crno  n a njegovom  gazdinstvu  .  Dobar  je  kvalitet  krompira  ,  a i  malina  je  dobro  rodila pa  ima  razloga  za  optimizam i  pored  njegovog  velikog    razočaranja  u   selo.

#arilje, #krompir, #milijapoledica

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.