Težak  život  Zorice  koja  je  učestvovala  u  ratu  u  Bosni 

  Zorica  Matijašević Nikolić,  poručnik  Vojske  Republike  Srpske  ,  ogorčena  je  jer    ne  može  da  iz  Republike  Srpske  dobije  neophodan  document  koji  bi  joj  pomogao  da  u  Čačku  reši  važan  egzistencijalni  problem.   Dva puta   se  obraćala   nadležnima  na  Palama  I  u   Banja  Luci , a jedino  objašnjenje  što  document  ne  može  da  joj se izda je da mora  lično  da  dođe .  Kako  ,  pita  se  kada  hoda  uz  pomoć   pomagala. Iako  u  Čačku  živi  kao  podstanar  ,  a   u  ratu  u  Bosni  je  učestvovala  tri  godine  I  dva  meseca,  ne  žali  se.  Za srpsku  vojsku  ima  samo  reči hvale  . Neizmrno  je  zahvalna   gradu  Čačku,  službama  Kućna nega,  Hitnoj  pomoći ,  zatim   Kolu  srpskih  sestara na  pomoći  koju  joj  pružaju.  Za  ženu  koja  je  branila  otadžbinu  nedopustivo  da  živi  životom nedostojnim  jednog  junaka  I  borca. 

       Šezdesetčetvorogodišnja Zorica  Matijašević Nikolić  živi  u  Čačku  25  godina.  Rođena je  u  Nišu,  a zatim  je  nakon   Elektrtehničkog  fakulteta  koji  je  studirala,  najpre  radila  u  Elektronskoj  industriji  Niš,  a potom     otišla  u  Sarajevo  I  zaposlila  se u  tadašnju  Jugoslovensku   narodnu  armiju .  Kada  je  rat  u  Bosni  počeo  imala  je  28  godina. 

     U  Čačak  je  došla  2000. gde  je  radila  do 2006. Odlazi u  Kraljevo I  ponovo  se  vraća u  Čačak. Iz  okoline  Čačka  joj  je  i  pokojni  suprug.  Problemi  su  počeli ,  priča  Zorica ,  kada  je  pre  šest  godina  morao  da  joj  se  izvadi  geler  iz  noge.  Sedam  meseci  posle  toga  bila  je  nepokretna. Morala  je  da  podigne  kredit  da  bi  se  lečila,  da  bi  kupila  linjekcije. U  međuvremenu došlo  je  do  problema  koji  su   ostavili  posledice  I  uticali   na  pogoršanje  zdravstvenog  stanja.

     I  pored  svih  problema  koji  su  je  pratili,  ova  hrabra I  sposobna  žena  se  ne  žali. Kaže  bila  je  u  Vojsci  Republike Srpske  zbog  srpstva, zato  što  voli  svoj  narod,  svoju  državu.  I  ne  traži pomoć  od  Republike  Srpske, samo  jedan  dokument.   

     Zorica živi  od  porodične  penzije  svoga  muža, a kako,   to  samo  ona  zna. Od  toga  12 I po  hiljada otplaćuje  kredit  za  injekcije,  plaća kiriju,  dažbine  I  za  hranu  šta  joj  ostane.  Zahvaljujući  pomoći  svojih  ratnih   drugova,  ratnih  veterana  Fondacije brat  za  brata iz  Kruševca   obezbedila je  lekove ,  za  dva  meseca  lekove za  dva meseca. Za tu  namenu  kolege  su  joj  poslale  17 hiljada  dinara. 

      Teška je  životna priča  hrabre Zorice  Matijašević Nikolić,  ali  ona  je  optimista. Zadovoljna  je odnosom  Čačana  prema  njoj. Po ko zna koji  put  ističe  ljubaznost I  predusretljivost lekara  medicinskih sestara I    tehničara  iz  Kućne  nege  I  Hitne  pomoći,  Kola srpskih  sestara iz  Čačka od  koga  su  joj  prilikom  naše  posete  stigle  neke  namirnice,  prijem  kod  gradonačelnika  Čačka pre  izvesnog  vremena I  Sneže  iz  Gradske  uprave.  Znači  joj  razumevanje  gazed   kuće  gde  sada  stanuje,  svoje  rođake  koja  je  obilazi ,  lepa  reč komšija. Sve  ih  voli I  poručuje  svima.

     Često  se  Zorica  seća rata u  Bosni. Svako  sećanje  je bolno  I  budi  emocije . Tu  tragediju  ne  može  nikada  zaboraviti. Ali  ima  u  njoj  još vedrine ,  još osmeha  na licu . Piše  pesme ,  dnevnik koji  će  biti   dragocen  materijal  za  buduće  generacije . Hroničar  jednog  vremena koje  se  ne  sme  zaboraviti.  I  ne  gubi  nadu da  će  dobiti mali  krov  nad  glavom,  a zaslužila  je  mnogo  više. 

#bosna, #rat, #život, #zorica

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.