Sudbina  Petra  Marića iz  Kačulica: od  velikog  kooperanta  bivše  Jugoslavije  do  malog  voćara

Od  nekadašnjeg  prvog čačanskog kooperanta velikih  kompanija    u  stočarstvu   osamdesetogodišnji   Petar  Marić  iz  Kačulica  danas  se  bavi  voćarstvom,  ima  malu  farmu  koza  i  ovaca i  oronule  zgrade  koje  podsećaju  na nekadašnju  veliku  proizvodnju . Njegov  kapital   između  ostalog   brojao  je  i  90  bikova u  tovu i  12 hiljada  kokošaka  nosilja,  prerada  voća  i  povrća i  izvoz  u  inostranstvo,  sušenje  voća i  mnoge  druge  delatnosti  u  kojima je   bio  lider.  Zbog ,  kako  kaž,e  nepravde  i  nekorektnog  odnosa poslovnih  partnera  bez  svega  je  takoreći  ostao  preko  noći. Supruga ,  narušenog  zdravlja ,    još  uvek  čeka  penziju.  Imanje  je  i  dalje  veliko,  ali  nema  ko  da ga  obrađuje.  Ipak  ,  kaže  bogatstvo  su  mu  deca  i  unučad  i  miran  san  koji  se  ne  može  ni  sa čim  platiti.  

     U  sada  starim  ,  oronulim  objektima  nekada  je  Petar  Marić  iz  Kačulica  gajio  90  bikova  i  12 hiljada  kokošaka  nosilja. Na farmi  je  bilo  i  25  svinja  koje  su  davale  od 300 do  400  prasadi  godišnje.   Bile  su  to  osamdeste   godine  dvadesetog  veka  kada  je  započeo  saradnju  sa  PIK-om  Čačak,  firmom  Zadrugar,  Takovom  iz  Gornjeg  Milanovca  i  još  nekim  preduzećima .  ,, To  su bili  ogromni  poslovi .  Sada  u  bazenu  koji  je  bio  za  đubre napravio  sam  plastenik  koji  je  zaštićen ,a  zemlja  plodna ,  nađubrena i  to  je  samo  za  kuću.  Pre tih  ozbiljnih  poslova   kada  sam  radio i   kao  radnik  u  Bolnici  na  poslovima  održavanja  grejanja  i  klime,napravio  sam inkubator gde  sam proizvodio  20  hiljada  pilića. Tako  da  imam  veliko  iskustvo  u  ovome.      

      Osamnaest godina  se  bavio  Marić    velikom  proizvodnjom  i  velikim  poslom.  Od  radne  snage  samo  on ,   supruga    i   pokojni  otac. O  njemu  su  pisale  novine ,  dolazili  su   različiti  stručnjaci ,  nudili  saradnju.   Nekorektno  ponašanje  kooperanata,  osnovni  je  razlog  da  sve  stane  .  ,, Na tri  hiljade  kokošaka  jedan  radni  odnos je  bio  dogovor i  ugovor  napisan . Međutim,  dođe  do  deobe .  PIK  se  podelio,  ostao  je  Zadrugar,  Milićevci,  živinarstvo  posebno,  posebno  Bresnica.  Pišu  novi  ugovor  iu  njemu  brišu  da  imamo  pravo  na jedan radni  odnos.Suprugu  ipak  zaposle u  Zadrugar i za 18  godina  nije joj  upisano  dana  staža niti  je plaćeno.  Kada su  uzeli  svinje  i  nisu  hteli  da  plate,  tužbom  tražim.  Uzimam  za  advokata  uglednu  ličnost  koja radi  u  JP  Gradac,  on  se  dogovara  sa  pravnicom  ,  koja je  sada  advokat ,  da ne  dođe  n a ročište.  Odbijaju  moju  tužbu,  zbog  izostanka jer  moj  advokat  nije  došao i  ja  gubim.  Tog  momenta  sam  raskinuo  ugovor  i  kazao  gubite  se.  Prodali  su  opremu  i  ja  sam  svoje  naplatio  i  tada sam  rekao  nikad  više neću verovati ni jednom javnom preduzeću dok ne nađem  iskrenog  pravnika koji  će  to  da protumači,  jer  ja  nisam  pravnik  po  struci.Sad mi  je  zbog  elektrodistribucije  pogorelo  sve  po  kući,  zamrzivači,  televizor  za  dva  meseca.  Oni  kažu  da  je  sve u redu  sa njihove  strane, a bandera se  nakrenula  u  granje.Prva kiša  kada pada  ovde  sve  gori.  Ja ne  mogu  više  da  izdržim“,  priča nam naširoko Petar  Marić. 

        Najveći  teret  ogromnog  posla  podnela  je  Marićeva  supruga  Dobrinka.  Mnogo  je  radila,  sve  je prelazilo  preko  njenih  nejakih  pleća , a  posledica  toga  je  narušeno  zdravlje. Stizala  je u  štalu,  u  niivu  , da  otkupi  nekoliko    hiljada  jaja. Bila je mlada,  kaže i  nije vodila  računa o  sebi. ,, Puna kuća  bila  i  gostiju  i  svega. Kada  smo  ostali  sami  nem a nigde  nikoga“, kaže  nam vredna Dobrinka  i  nastavlja  priču  o  svom  teškom  životu.  ,, Sada Pero  i  ostali  sami  i  onoliko  koliko  možemo,  a ne  može  ni  on  mnogo.  Ja sam  već  gotova.  Meni  su  ruke  otkazale.  Čas   boli  lakat,  čas  rame .  Sve  su  to  posledice  velikog  posla.  Ne  dođe  radnik ,  pa  ja moram  sama.  To je  od  10  do  12  hiljada  jaja  svaki  dan.  Preveliki  posao  je  bio.  Onda  sam  bila  mlada nisam  umela  da  se  čuvam. Sada bih  imela  svakog  da  naučim“,   kaže  nam  Dobrinka i  savetuje  mlade  domaćice  da  vode  računa o  sebi,  jer  ,  ističe,  kada  stigne  starost,  Boga mi  je  teško kada se  oboli.  I  kičma je  stradala i  sve“.      

      Razočarao  se  naš  domaćin  u  državu, u  ljude. Zato  ni  decu  nije  mogao  da    ubedi  da  ostanu  sa   njima . Sin  i  kćerka ,  udati  su  i  oženjeni  i  lepo  su  se  skućili  u Čačku,  a on  i  supruga  ostali  su  sami  na  selu. Možda  bi ,  rekao  nam  je  Petar,  sve  drugačije  bilo  da  se  bavio  politikom  , ali  ,  naglašav a ,  to  nije   hteo. ,,Mene  interesuju  ljudi i  da žive  od  svog  rada.To  isto  želim  svakome i  svakom  detetu.  Ali  ja nema snage damoju  decu  lažem i  da  im  kažem  da će  biti  med   i  mleko  ovde  i  da će uspeti kada ja nisam  uspeo sa  mojim  znanjem  ,  sa  mojim iskustvom.  I  kako  da ja  kažem  mojem  unučetu  sutra da  ostane  ove“, kazao    je  Petar. 

      I  pored velih  problema   Marić  se  ne  predaje.  Pod  voćem  ima  oko  četiri  hektara. Zasad  šljiva  je  na površini  većoj  od  jednog  hektara.  Osim  toga,  ima   smokve  za  koje  sam  proizvodi  sadnice  i  300  stabala  lešnika koji   nije  dobro  rodio  ove  godine ,  ali  kada  je  godina  dobra ,  ističe,   prezadovoljan  je  prinosom. Ima  i  10  koza  i  osam  ovaca.  Koze  su   rase  Alpinka  i  daju  po  četiri  litra  mleka  dnevno   koje  Dobrinka  prerađuje  u  sir  odličnog  kvaliteta. 

      Ali  ne  može  da  zaobiđe  još  jednu  nanetu  nepravdu  i  sudbinu  koja ga  je  zadesila sa  kućom  u  Čačku. Ogorčen  je  i  zbog toga  .  Oduzeli  su  mu  kuću  zbog  sređivanja Lozničke reke. Dali  su  mu  potom  drugi  plac  na  korišćenje  koji  je  morao  da  otkupi   za  oko  60  i  više  hiljada evra.    

      Ne   predaje  se  naš  Marić   tako  lako.  Iako  je  na pragu  devedestih  ,  naš  krepki  domaćin  ima  planova za u  budućnost.  Još  ima elana. Želeo  bi  da  ponovo  gaji  stoku  u  većem  broju  uz  sav  drugi  posao  koji  sada  on  uglavnom  radi.  I  dalje  sa  suprugom  prerađuje  i  voće  i  povrće  u  kućnim  uslovima .  Već  su  pripremili  slatka,  džemove ,  ostavili  zimnicu,  na jesen  će  peći  rakiju .  Ne  blede  sećanja  na   raniju  uspešnu  proizvodnju  i  slavu  koju  je  imao.  O  tome  razmišlja  kada stegne  zima  u  Kačulicama. I  bez  obzira  na  sve.  Uživa  u  plodovima  svoga  rada i  supruge  kojih  i  dalje  ima   pregršt.  

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.