Šteta skuplja od nepogode, zašto ne plaćamo osiguranje

Štete u voćnjacima i plastenicima još se procenjuju, a u 27 opština u kojima je zbog nedavnih poplava proglašena elementarna nepogoda, mnogo više posla bilo je za državne nego za procenitelje osiguravajućih kuća. Samo za sanaciju objekata država će isplatiti 2 miliona evra.

I pored visokih voda, navika da se osugaravamo stagnira. Da li pomoć iz državne kase umanjuje potrebu za osiguranjem? 

“Za mene to objašnjenje ne pije vodu, zato što iznos pomoći koju država isplaćuje nije ravan iznosu štete. Osiguranje pokriva svu štetu, radi se procena i ispalćije iznos koji je ravan šteti”, kaže direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević.

Među tek tridestak osiguranih objeklata su i vikendice u Lopatnici, koje su i ranije plavljene.

“Osiguravajuća kuća je u sva tri slučaja isplatila naknadu te štete koja se desila našim objektima”, kaže vlasnik vikendica u Lopatnici Branko Ljubojević.

“Iznosi se kreću od nekoliko desetina hiljada dinara, do postojanja i višemilionskih šteta”, navodi regionalni direktor za naknadu šteta “Dunav osiguranja” Vladimir Jovanović.

Sa rastom rizika, raste i cena osiguranja. Ipak, za kuću od 100 kvadrata u najrizičnijem području, potrebno je oko 12 evra mesečno, što pokriva štetu do 50 hiljada evra. Iako među poplavljenim, nije bilo osiguranih poljoprivrednika, to osiguranje blago raste.

“Od početka godine imali smo 16 odsto povećanje uplata osiguranja u poljoprivredi ali štete su nam već premašile ukupnu premiju”, kaže Dragica Janković iz UO “Dunav osiguranja”.

“Situacija je da ljudi 2-3 dana posle poplava kažu trebalo bi da kupim osiguranje, a sledeće nedelje izgleda možda ipak novi telefon”, objašnjava Đorđo Markeđani iz “DDOR Novi Sad”.

Sa rastom prodaje polisa, padala bi cena osiguranja. Poznavaoci kažu da i velike nacionalne medijske kampanje koje ukazuju na korist od osiguranja, ne daju željeni rezultat.

Pravi efekat je kada agenti idu od vrata do vrata, naročito onih koji su izloženiji riziku. Ali osiguravači priznaju da je to i najskuplji put do masovnijeg osiguranja”.

“Procena je da bi finasijska pomoć porodicama koje su pretrpele poplave ove godine, trebalo da bude oko 2 miliona evra”, kaže Marko Blagojević.

Nadležni kažu i da je 120 miliona evra koliko je u proteklih šest godina uloženo u infrastrukturu i prevenciju dalo rezultat, štete su bez obzira na razmere padavina, manje.

#osiguranje, #štetaodnepogoda

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.