Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
12/06/2019
Autor:
Info Press
Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay
Za materijalne troškove istraživača u Srbiji ministarstvo prosvete Srbije izdvaja 4.888 dinara mesečno odnosno 163 dinara dnevno, navodi se u obrazloženju Zakona o nauci i istraživanjima koji je pre nekoliko dana ušao u skupštinsku proceduru. Kako se navodi, sredstva za direktne materijalne troškove istraživanja u 2017. od 701.391.846 dinara predstavljaju samo 5,82% ukupnog budžeta za nauku resornog ministarstva. “Posmatrano dugoročno postoji ozbiljna pretnja da će u bliskoj budućnosti doći do nemogućnosti rada na započetim istraživanjima, što može izazvati nesagledive štetne posledice na dalji razvoj nauke u Republici Srbiji”, navodi se u obrazloženju zakona. Ukupna izdvajanja za nauku u Srbiji iznosila su 0,93% BDP u 2017. i duplo su niža od proseka u EU-28 (2,03% BDP), pri čemu samo trećina iznosa potiče iz privatnog sektora, navodi se u obrazloženju. Iz poslovnog sektora dolazi tek 10,1% ukupnih ulaganja u nauku u 2017. godini, što je bez obzira na porast u odnosu na 2016. godinu (9,2%) i dalje znatno ispod proseka EU-28 (55%). Od ukupnog broja ostvarenih rezultata na naučnoistraživačkim projektima finansiranim iz budžeta u periodu 2011-2015. godine, patenti i tehnička rešenja činili su svega 3,3%, dok je učešće naučnih radova 88%. Pored toga, problem je i što naučnici teško prelaze iz akademske sredine u privredu i obratno, a da bi se podigao nivo primenjenih istraživanja, potrebna je i ta vrsta mobilnosti. U Srbiji ima 3.335 zaposlenih u oblasti istraživanja i razvoja na milion stanovnika, što je nedovoljno u odnosu na 5.000 u EU-28. Od ukupno 16.592 istraživača (od čega su 62% ili 10.286 doktori nauka), samo 3% je zaposleno u poslovnom sektoru.
U Republici Srbiji se, na osnovu važećeg Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, nauka finansira po modelu projektnog finansiranja koji nije suštinski kompetitivno i ne zadovoljava princip podrške najboljima.
Direktni materijalni troškovi su novac za eksperimente, potrošni materijal, školarine postdiplomskim studentima, objavljivanje radova, štampanje materijala, učestvovanje na naučnim skupovima isl.
Kako se ocenjuje, ovakav nivo finansiranja direktnih materijalnih troškova je nedovoljan da obezbedi bazičan nivo istraživanja.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pridružite nam se na Festivalu “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
pročitaj još sličnih vesti
Bazar počinje od 14 h kada će 15 izlagača ponuditi rukotvoreine i poslastice, a od 15 h biće izvedena predstava za decu
Trka za srećnije detinjstvo je najmasovnija i najšire prihvaćena rekreativno humanitarna aktivnost nacionalnog društva Crvenog krsta Srbije. Usmerena ka ostvarivanju trajnog cilja – neprekidnim podmlađivanjem i omasovljavanjem volontera Crvenog krsta . Masovnim učešćem u Trci deca i mladi pokazuju svoje opredeljenje ka zdravom načinu života i najvišim humanim vrednostima.
CENE NA PIJACAMA U ČAČKU
Na skupu su učestvovali najveći stručnjaci u oblasti voćarstva i povrtarstva u Srbiji.
Duvaće slab do umeren zapadni i severozapadni vetar. Jutarnja temperatura od 8 do 16 stepeni, a najviša dnevna od 15 do 20 stepeni.
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Za materijalne troškove istraživača u Srbiji ministarstvo prosvete Srbije izdvaja 4.888 dinara mesečno odnosno 163 dinara dnevno, navodi se u obrazloženju Zakona o nauci i istraživanjima koji je pre nekoliko dana ušao u skupštinsku proceduru. Kako se navodi, sredstva za direktne materijalne troškove istraživanja u 2017. od 701.391.846 dinara predstavljaju samo 5,82% ukupnog budžeta za nauku resornog ministarstva. “Posmatrano dugoročno postoji ozbiljna pretnja da će u bliskoj budućnosti doći do nemogućnosti rada na započetim istraživanjima, što može izazvati nesagledive štetne posledice na dalji razvoj nauke u Republici Srbiji”, navodi se u obrazloženju zakona. Ukupna izdvajanja za nauku u Srbiji iznosila su 0,93% BDP u 2017. i duplo su niža od proseka u EU-28 (2,03% BDP), pri čemu samo trećina iznosa potiče iz privatnog sektora, navodi se u obrazloženju. Iz poslovnog sektora dolazi tek 10,1% ukupnih ulaganja u nauku u 2017. godini, što je bez obzira na porast u odnosu na 2016. godinu (9,2%) i dalje znatno ispod proseka EU-28 (55%). Od ukupnog broja ostvarenih rezultata na naučnoistraživačkim projektima finansiranim iz budžeta u periodu 2011-2015. godine, patenti i tehnička rešenja činili su svega 3,3%, dok je učešće naučnih radova 88%. Pored toga, problem je i što naučnici teško prelaze iz akademske sredine u privredu i obratno, a da bi se podigao nivo primenjenih istraživanja, potrebna je i ta vrsta mobilnosti. U Srbiji ima 3.335 zaposlenih u oblasti istraživanja i razvoja na milion stanovnika, što je nedovoljno u odnosu na 5.000 u EU-28. Od ukupno 16.592 istraživača (od čega su 62% ili 10.286 doktori nauka), samo 3% je zaposleno u poslovnom sektoru.
U Republici Srbiji se, na osnovu važećeg Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, nauka finansira po modelu projektnog finansiranja koji nije suštinski kompetitivno i ne zadovoljava princip podrške najboljima.
Direktni materijalni troškovi su novac za eksperimente, potrošni materijal, školarine postdiplomskim studentima, objavljivanje radova, štampanje materijala, učestvovanje na naučnim skupovima isl.
Kako se ocenjuje, ovakav nivo finansiranja direktnih materijalnih troškova je nedovoljan da obezbedi bazičan nivo istraživanja.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Mladi košarkaš Konstantin Karapetrović pred novim izazovima
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
Oblačno i hladno vreme, mestimično slaba kiša
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdaje se radionica za mehaničarske i limarsko-farbarske usluge u Čačku
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pročitaj slične vesti
Humanitarni bazar Osmeh deci u subotu na uzickom Trgu
Bazar počinje od 14 h kada će 15 izlagača ponuditi rukotvoreine i poslastice, a od 15 h biće izvedena predstava za decu
HUMANITARNE I SPORTSKO – REKREATVNE AKCIJE
Trka za srećnije detinjstvo je najmasovnija i najšire prihvaćena rekreativno humanitarna aktivnost nacionalnog društva Crvenog krsta Srbije. Usmerena ka ostvarivanju trajnog cilja – neprekidnim podmlađivanjem i omasovljavanjem volontera Crvenog krsta . Masovnim učešćem u Trci deca i mladi pokazuju svoje opredeljenje ka zdravom načinu života i najvišim humanim vrednostima.
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
