Stari studenti izneli argumente za produženje roka za završetak studija

Više od 3000 hiljada studenata potpisalo je peticiju da se promeni Zakon o visokom obrazovanju kojim se starim studentima od prvog oktobra 2019. godine oduzima pravo da svoje obrazovanje završe po programu po kome su ga i upisali. Tim povodom, stari studenti su izdali saopštenje koje prenosimo u celosti:

O nama, kao grupi, se u medijima ovih dana konstantno plasiraju poluistine ili čak i blatantne laži. Predstavljeni smo kao grupa koja se „decenijama” i besramno školuje o trošku države, kao ljudi koji  u „šestoj deceniji života” traže pravo na diplomu koja im u tim godinama i ne treba, živeći i školujući se pritom na račun države i, pretpostavljam, stogodišnjih roditelja?

Sve to ne može biti dalje od istine. Pošto se mi kao grupa godinama borimo za isti cilj, imamo svoju Facebook grupu, postali smo i lični prijatelji, mogu sa sigurnošću da kažem nekoliko stvari – u proseku imamo oko 35 godina, većina nas radi u struci sa samo par ispita do diplome ili nam je ostao samo diplomski, većina nas ima i porodice koje izdržavamo. Razlozi zbog kojih nismo završili fakultet na vreme su razni, ali svi imaju enormnu težinu. Nismo ovde da pričamo o ljudskim sudbinama koje su teške, jer se nikada nismo pozivali na ljudskost i empatiju nadležnih da bismo dobili ono na šta po zakonu imamo pravo – da završimo studije po zakonu koji je važio kada smo ih i upisivali.

Pošto ne želimo da pričamo o ljudskim sudbinama od kojih bi Vam se prevrnuo stomak… Hajde da pričamo o izjavama nadležnih i onih drugih koje imaju stvarne posledice po nas, a koje nisu utemeljene na činjenicama i realnom stanju stvari na „terenu”, tj. samim fakultetima:

–   Izjave ministra Šarčevića da na fakultetima nema tehničkih uslova da se studenti ispituju po starom programu i da zbog toga moraju preći na takozvanu Bolonju su, u najboljem slučaju, posledica neinformisanosti. Skoro svi naši potpisnici su svoja predavanja odavno odslušali i na ispite izlaze zajedno sa bolonjcima. Ako se neko pita kako je to moguće, odgovor je jednostavan: gradivo i literatura su u 99% slučajeva potpuno isti i za stari studentski program i za bolonju, s tim što je bolonjcima gradivo iscepkano na više delova da bi im bilo lakše da polože ispit, a mi sve polažemo odjednom. U tom kontekstu se pominje i manjak profesora koji bi nas ispitivali po starom programu, jer su pomrli ili otišli u penziju. Svakog profesora nasledi njegov asistent koji nas ispituje po gore navedenom sistemu, tako da i taj argument pada u vodu.

– Izjava rektorke Univerziteta u Beogradu Ivanke Popović da „mali broj starih studenata uspeva da završi studije” je ishitrena i neosnovana, jer se svake godine broj potpisnika peticije smanjuje. Pre par godina nas je bilo više od 8 hiljada, sad nas je 3 hiljade. Nadam se da ćete se složiti da 5 hiljada novih akademskih građana nije zanemarljiv broj za našu zemlju, a svi oni su diplomirali zahvaljujući ovakvim inicijativama i našom borbom da se poštuje zakon.

– U javnosti se, kao što već rekoh, uporno plasira priča da smo lenštine i grebatori koji se godinama školuju na budžetu, što je još jedna dezinformacija – mi svaku obnovu apsolventskog staža plaćamo uredno, često i po nekoliko desetina hiljada dinara u zavisnosti od fakulteta, a plaćamo i svaki izlazak na ispit, tako da ne samo da ne oštećujemo budžet, već ga punimo, bez izuzetka.

Najbitnije je zašto je za nas, a i za samu državu, prelazak sa starog na studijske programe usklađene sa Bolonjskom deklaracijom neprihvatljiv i štetan. Pobrojaćemo nekoliko razloga:

– Neustavnost retroaktivnosti Zakona o visokom obrazovanju

– Programska razlika između starog i bolonjskog programa koja povlači za sobom polaganje „diferencijalnih ispita”, koje je većina nas i položila, samo sada imaju drugo ime

– Gotovo garantovano vraćanje na neku nižu godinu studija, što je degradirajuće i protivzakonito, jer ko će nam vratiti novac za sve obnove apsolventskog staža i za sve ispite čije smo prijave plaćali?

– Nemogućnost zahtevanog aktivnog učestvovanja u nastavi – mnogi od nas ne žive u gradovima gde su nam fakulteti, većina nas ima posao i porodice, tako da bi svi dodatni troškovi iznajmljivanja stanova, putovanja na predavanja, sigurnog gubitka posla imali pogubne posledice po nas i naše porodice

– Nepostojanje ni najmanje naznake modela organizacije prelaska na nove studijske programe, što bi neminovno dovelo do haosa na samim fakultetima, improvizacijama i zloupotrebama studenata, a sve bez mogućnosti i ponuđenog konkretnog rešenja države da taj problem kontroliše. Da ne pominjemo da će svi troškovi bodovanja, utvrđivanja ekvivalencije itd. opet pasti na leđa nas studenata.

– Regresija shodno Nacionalnom okviru kvalifikacija – završetkom studija po starom programu se stiče zvanje višeg ranga, npr. neko ko je po starom programu stekao nivo 7.1, po novom modelu dobija niže zvanje 6.2.

U svetlu svega rečenog, moramo navesti i izjave nadležnih o „opštem interesu”. Pozivanje na opšti interes je dozvoljeno jedino ako se nekome daju jednaka ili viša prava, a prebacivanjem starih studenata na nove studijske programe im se ta prava oduzimaju ili umanjuju. A i zar je u opštem interesu države da se odrekne hiljada akademskih građana koji su ostali u ovoj zemlji, koji žele da privedu studije kraju i koji državu ništa ne koštaju, već joj samo doprinose i sticanjem diplome će doprineti još više? I to u vreme kada naši univerziteti padaju na Šangajskoj listi i hiljade i hiljade mladih odlazi iz zemlje, a mi samo želimo da ovde završimo fakultete po zakonu i ostanemo u zemlji gde smo zasnovali porodice i kojoj želimo da još više doprinesemo.

Takođe želimo da ukažemo da je u okruženju, u Crnoj Gori i Republici Srpskoj još početkom ove godine produžen rok za završetak studija iako je starih studenata ostalo manje od hiljadu. A kod nas se pitanje razvlači mesecima i odluke se donose u poslednji čas, iako je Zakon očigledno na strani starih studenata.

Evo i nekih izjava ministra Šarčevića iz prethodnih godina koje ukazuju na nedoslednost i države i nadležnih da se naš problem jednom i zauvek reši:

„U svetu ne postoji retroaktivna primena zakona i ne možete jedan doktorat osporiti, jer je reč o ljudima koji su stekli zvanja, imaju svoje porodice, a neko se sada igra njihovom sudbinom i ugledom”

                                                                                                              (M. Šarčević, 2017.)

„Deci se ne mogu promeniti pravila igre u toku igre i ako su počela po starom modelu, tako moraju i da završe.”

                                                                                                              (M. Šarčević, Dnevnik 2 RTS, 18. jun 2018.)

#rokzazavršetakstudija, #staristudenti, #studenti

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.