Staparski Sorento kraj Užica

Da se ovih dana meri migracija stanovništva, bez sumnje bi njen trend bio suprotan onome što se u Srbiji dešava poslednjih decenija. Tražeći utočište od korone, stanovnici gradskih sredina, bar privremeno, vratili su se u svoje kuće  odakle potiču, na oglasima se više traže seoska imanja za kupovinu, a najveći broj gradjana umesto na more opredelio se za seoski turizam. Traži se mir, tišina, mesta bez velike frekvencije ljudi. Jedno takvo mesto pronašli smo u užičkom selu Stapari i zove se Staparski Sorento.

Pre svega mesto potpune prirodne skladnosti, pa onda utočište od gradske vreve, mesto potpunog mira i tišne, već decenijama traži užički pozorišni scenograf, pisac i slikar, Radojko Lako Veselenović.

 “Ja sam već imao jednu kućicu na Kokinom Brodu koju sam napravio pre 40 godina. U jednom momentu iz oaze mira to je postalo mesto nesnosne gužve, dreke, vriske, buke glisera i ja sam  prestao tu da se pojavljujem. Odlučio sam da pronadjem neku novu destinaciju,   destinaciju gde mogu da krenem od početka, da pronadjem mesto gde ću ponovo naći  svoj mir. Pronašao sam i napravio Staparski Sorento i obezbedio pre svega sebi mesto gde mogu da slikam, pišem, da u miru  radim sve ono što sam čitav svoj život radio”.

I onda je ovaj, za sebe kaže pre svega poštovalac prirode, odlučio da ovo skriveno utočište od buke, gradske verve i svakodnevne užurbanosti,  podeli i sa drugima.

“U jednom momentu sam odlučio da to podelim sa ljudima koji razmišljaju isto kao ja i koji se eventualno bave poslom kojim se ja bavim, čije je interesovanje  slikanje, pisanje, umetnost uopšte.  Tako je nastao Staparski Sorento. Danas imam goste iz celog sveta. Imam goste iz Havane koji su ovde redovni poseotici, turiste iz Engleske, Holandije, Kanade, a mnogi zakazuju godinu dana unapred.  Ovde dolaze poslovni ljudi, biznismeni, ljudi koji se bave stresnim poslom, oni koji su odlučili da velike pare koje su zaradili, ne potroše na operaciji srca u Švajcarskoj. Naravno goste imamo i iz cele Srbije. Poenta cele priče Staparskog Sorenta je da na  deset dana zaborave obaveze, gužvu i stres.”

I upravo, kako kažu, po prirodnim zakonima, uloga domaćina je da sve napravi, a uloga domaćice da sve funkcioniše.

“Ljudi su oduševljeni gostoprimstvom, hranom, dočekom. Ja moje goste odvedem u manastir Rujan koji se nalazi na samo kliometar od ovog mesta, u blizini se sada gradi i neolitsko naselje, vrlo blizu je i jezero Vrutci, a sa Lakom obožavaju da u obližnjim šumama šetaju pešačkim stazama samo njemu znanim. Naši gosti se kod nas uvek vraćaju i to je za nas najbolja ocena”, kaže domaćica ovog gazdinstva Milanka Veselinović.

“Predivno smo se proveli, šetali do jezera, do banje, odmor u pravom smislu reči. Isključili smo mobilni telefon i tako reći, sedam dana otkačili smo se od sveta”, opisujući boravak u Staparskom Sorentu, kaže Marko Antonijević iz Subotice.

Staparski Sorento nalazi se inače, na tromedji Zlatibora, Tare i Mokre Gore. Iz Užica do  Staparskog Sorenta  dolazi se i pešačkom stazom kanjonom Detinje,  koja je pre tri godine proglašena za drugu najlepšu zelenu stazu u Evropi.

#etnoselo, #staparskisorento

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.