Šta znači bindžovanje alkoholom kod mladih

Koliko ste puta čuli rečenice: to je samo pivo; ništa mu neće biti od jedne čašice rakije, rakija je zdrava, prirodna; mora nekad da počne da pije? Problemi se javljaju između osmog razreda i prelaska u srednju školu, to je najkritičniji period za promene ponašanja i samog oblikovanja identiteta koji je karakterističan za adolescenciju, kažu lekari.

Svaka peta osoba između 15. i 24. godine redovno pije alkohol, pokazuju istraživanja Evropske komisije. Koliko pratimo svetsku statistiku i da li je epidemija uticala na rast broja alkoholičara u Srbiji?

Počeo je da pije u sedmom razredu osnovne škole. Petkom i subotom – tri pića. U srednjoj školi mnogo više.

Pare za užinu koristio je za alkohol, prvo pivo, a zatim žestoka pića. Sada je S. N., iako mlad, drugi put na odvikavanju.

“Počeo sam da tonem, porodica me izbegava, ostao sam bez posla, upao u blato”, ispričao je S. N., pacijent Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti leče se stariji od 18 godina. Primećuju da se javlja sve veći broj mladih. U Institutu za mentalne bolesti, ipak kažu, da se kod njih leče i deca od 12 godina.

“Tinejdžeri dobi od 15 do 19, i to svaki šesti, bar jednom mesečno ekscesivno pije alkohol. U stranoj literaturi i kod nas se ustalio izraz bindžovanje alkoholom, što znači da tokom jedne prilike, odjednom popiju veliku količinu alkohola”, kaže dr Marija Dabetić, psihijatar iz Instituta za mentalne bolesti.

Tinejdžersko doba je samo po sebi izazov, porodice moraju otvoreno da razgovaraju i da prepoznaju problem.

“Problemi se javljaju u nekom razmaku između osmog razreda i prelaska u srednju školu, to su najkritičniji periodi za promene ponašanja i samog oblikovanja identiteta koji je karakterističan za adolescenciju”, ističe dr Dušan Vojinović, klinički lekar iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

Alkoholizam ima nekoliko faza, poslednja je zavisnički obrazac koji se uspostavlja posle sedam do deset godina opijanja. Poslednji podaci stručnjaka ne ohrabruju.

“Svuda u svetu je, pa i kod nas, zabeležena povećana zloupotreba, veća konzumacija alkohola, on je legalan i dostupan”, kaže dr Marija Dabetić.

Dr Vojinović ukazuje na to da je važno da imate otvorenu komunikaciju, što je za početak najbitnije da bude pozitivan porodični model, da se neguje nulta tolerancija prema alkoholizmu bar kada su u pitanju maloletnici.

Lekari upozoravaju: zdrava porodica je osnova svega. Otvoren razgovor, zajedničko rešavanje problema i lični primer – ne možemo od naše dece da tražimo da se ponašaju onako kako se mi ne ponašamo.

Baš to je argument našeg sagovornika s početka priče – kada bi mu otac rekao vidi kakav si, on je odgovarao: isti kao i ti.

#alkohol

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.