Sporazum o slobodnom tržištu rada – prilika da Srbija dobije radnike zanimanja koja nedostaju 

Počela je primena sporazuma o slobodnom pristupu tržištu radne snage na Zapadnom Balkanu koji će omogućiti uvodjenje jedinstvene  radne dozvole za gradjane Srbije, Severne Makedonije I Albanije. Očekuje se da bi sporazum mogao da doprinese prevazilaženju problema sa nedostkom radne snage I da bi prve efekte primene sporazuma trebalo očekivati tek za nekoliko meseci.  

Građani tri države Srbije, Severne Makedonije I Albanije moći će da se bez posebnih procedura zapošljavaju u drugim državama pod istim uslovima kao i državljani tih zemalja. Lokalne i strane kompanije takođe će moći da potrebne kadrove pronađu i na susednom tržištu, bez administrativnih i institucionalnih prepreka.

 “To je dobra ideja da se omogući slobodno kretanje radne snage jer je teško dobiti radnu dozolu, rešiti pitanje boravišne dozvole ako ste stranac, ali I prilika da dobijemo radnike onih zanimanja koja nam nedostaju. Sporazum ima zadatak da omogući kretanje na ovom delu  Zzapadnog Blakana I prilika je da dobijemo radnike svih onih zanimanja koja su deficitarna u ovom trenutku. Procedura je uprošćena. Svako se može prijaviti elektronskim putem preko E- uprave I dobiti ID kodove, odnosno brojeve u okviru jedinstvene integrisane šeme I  odobrenje koje omogućava pristup slobodnom tržištu Zapadnog Balkana”, ističe Saša Obradović, direktor NSZ, filijale Čačak.

Kvalifikovani radnici koji iz različitih razloga ne mogu da odu u EU sada će imati priliku da ostanu u regionu. Očekuje se da bi za njih mogla da bude privlačna Srbija, koja je poslednjih godina suočena sa velikim nedostatkom radne snage. Mnogi stranci su, primera radi, već agažovani na Moravskom koridoru gde radi 3.100 radnika. Iz Srbije je oko 1.350 do 1.400, a ostalo su radnici  iz Turske, Indije, Bangladeša.  

 “Očekujemo da će se prijaviti radnici iz Severne Makedonije I Albanije koji imaju potrebu za zapošljavanjem jer su kod nas  veće plate I to je prilika da dodju ovde I pokušaju da nadju posao. Poslodavci preko E- uprave imaju uvid u sajt NSZ I mogu da provere koliko se radnika prijavilo I kojih su zanimanja. Na te radnike se primenjuje naše domaće zakonodavstvo , a olakšica je da mogu da se prijave u roku od 90 dana   I nije potrebno da imaju  prijavljeno boravište I radnu dozvolu već odmah mogu da konkurišu za posao. Ako je sa odredjenom državom potpisan interni sporazum gradjani iz tih država mogu da koriste podsticajna sredstva isto  kao I naši gradjani”, pojašnjava Saša Obradović.      

Samo u prethodnoj godini u Srbiju je izdato 32.000 radnih dozvola  za strane državljane. Najveći broj su kinezi  oko 10.000, potom Rusi koji su ovde stigli zbog rata u Ukrajini , kojih je oko 8.000  I ostali su iz Indije, Pakistana, Turske. Trećina od ukupnog broja došla je u Beograd, a prema nekim procenam u Čačku ima izmedju 1.000 I 1.100 kineskih državljana.

 Sociolog Goran Javorac ističe tri aspekta sporazuma koji je u primeni – ekonomski, bezbednosni  I sociološki, odnosno koliko će dolazak radne snage u Srbiju, ne samo po osnovu ovog ugovora, u budućem periodu  uticati na naše društvo I eventualne promene. 

“Ovaj ugovor će dovesti do toga da odredjen broj stanovnika Albanije I Severne Makedonije dodje da radi kod nas I oni će dolaziti samo da zarade novac, neće dolaziti sa porodici. To su ekonomski  migranti koji u sociološkom pogledu neće imati značajnijeg uticaja na promenu I strukturu  našeg društva. U prvih 10 godina ekonomski migranti nemaju sociološkog  uticaja. Činjenice pokazuju da su i naši migranti posle Drugog svetskog rata odlazili sami u evropske zemlje da rade, a sada imamo situaciju da odlaze cele porodice  I to povlači niz socioloških aspekata koji dovode do promena u strukturi društva, odnosno do sociloških pojava I fenomena. Mene zabrinjava, pre svega, koliko  će potpisivanje ugovora pratiti pozitivnu zakonsku regulativu, a to znači da se vodi računa o bezbednosnim uslovima, da radnici budu upoznati sa našim zakonskim rešenjima koja se ovde primenjuju da bi mogli da borave I rade u našoj zemlji”, objašnjava Javorac.       

Procenjuje se da će odredjeni broj naših gradjana pokazati interesovanje za rad u Albaniji tokom letnje turističke  sezone jer su zarade identične kao u Crnoj Gori. Postavlja se I pitanje plata, odnosno da li bi zbog veće konkurencije na tršžištu rada moglo doći do smanjenja cene rada. U NSZ smatraju da je to nemoguće zbog hroničnog manjka radne snage u Srbiji, kojoj, prema procenama, nedostaje oko 25.000 radnika u ugostiteljstvu, oko 20.000 vozača, oko 30.000 građevinskih radnika, a među deficitarnim kadrovima su i medicinske sestre, lekari, IT stručnjaci i inženjeri raznih profila.

#radnasnaga, #slobodnotržišterada, #sporazum

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.