Slučaj tinejdžerke koja je završila u Hitnoj zbog “TV EPILEPSIJE” otvara mučne roditeljske rane

“Raspust je problem, a produženi – tek!” kaže majka jednog školarca, a u prilog njenoj tvrdnji ide i ekstremni slučaj zloupotrebe slobodnog vremena, koji je uočen kod 17-godišnjakinje iz Beograda – devojčica je za vikend hospitalizovana jer je zbog prekomernog igranja igrica dobila napad, stanja koje se još nazvi i “TV epilepsija”.

Roditelji manju decu nemaju kome da ostave na čuvanje, a veću zatiču u pidžamama, prilepljene za telefone, tablete, računare… kad se popodne vrate kući s posla.

– Plašim se da ću jednog dana da ih zateknem uneređene – kaže otac trojice dečaka, učenika osnovne škole: “Ujutru im supruga i ja ostavimo hranu, imaju šta treba da presvuku, ali ih po povratku s posla zateknemo u pidžamama, hrana netaknuta, nepojedena, a oni hipnotisani pred računarom”, iskren je ovaj Beograđanin.

Da su se deca zavukla u kuće, i da raspust provode pasivno, ilustruje i fotografija koja ovih dana kruži društvenim mrežama – lepo vreme, raspust i prazna igrališta.

– Naša sreća je što nam sin trenira fudbal, a kako za vreme raspusta imaju trening skoro svaki dan, to mu “oduzme” jedno četiri sata dnevno. Naravno, i on sigurno provede tri-četiri sata ispred “Soni plejstejšna” ili sa tabletom u rukama, ali mogu da zamislim kako bi to tek bilo da nema tu “obavezu” da ide na treninge – rekao nam je otac jednog 16-godišnjaka.

Dakle, šta čini u ovakvim periodima, kako uspostaviti prioritete i podstaći decu da vreme provode kvalitetnije, i u slučaju pomenute beogradske tinejdžerke – manje opasno?

Sport je osnova zdravlja

Direktor beogradske gimnazije “Patrijarh Pavle”, Jasmin Nikolovski, kaže za “Blic” da su deca nekada bila neuporedivo fizički aktivnija.

– Danas su igrališta pusta, izuzev dece koja inače nešto treniraju. Takođe, sve više dece se oslobađa fizičkog – kaže Nikolovski.

Na pitanje zašto je tako, direktor kaže da fizičko podrazumeva disciplinu i samodisciplinu, posvećenost i organizovanost.

– Ne kažem, mali broj škola ima tuševe, ali ima tu i kalkulisanja s ocenama. To se može analizirati, da li je prevelika brižnost roditelja pre deci, pa učestvuju u tom izbegavanju.

Lenjost, tromost i nezainteresovanost zastupljeni su kod mnoge dece, ali najveći problem je što nemaju svest o važnosti sporta po zdravlje tela i duha, misli direktor.

– Telefoni su sveprisutni. Hodaju i gledaju telefone, ne razgovaraju međusobno.

Roditeljska briga o zdravlju deteta je presudna, ali ne smemo zanemariti ni uticaj vršnjaka, kaže direktor Nikolovski. Odnosno, ukoliki sva deca iz društva žele da igraju igrice, a jedno hoće da vreme provodi napolju, ono će biti izopšteno.

Ipak, ima primera odgovorne dece, koja zajedno sa roditeljima bave fizičkom aktivnošću, ali oni su manjina, dodaje.

Da bi deca u slobodno vreme mogla čitati knjige, direktor zvuči kao da je maltene izgubio nadu.

Škola ih “ometa” da stalno budu pred ekranima

Psiholog Aleksandra Janković kaže da je raspust samo vidljiva manifestacija kako mladi ljudi organizuju svoje vreme.

– Izvesno je da je njima navika da vreme provode pred ekranima, samo da to tehnički ne mogu da postignu u tolikoj meri kada moraju da idu u školu – kaže ona.

– S druge strane, imate decu koja do te mere imaju razvijenu radnu naviku, pa i tokom raspusta i te kako uče: idu na treninge, uze jezike… Generalni savet roditeljima jeste da naprave drugačiju strukturu organizacije i slobodnog i obaveznog vremena.

Tu je i stvar ličnog primera, naglašava psiholog.

– Decu je potrebno stimulisati da razumeju im je ovo dragocen period života. Jedan od retkih kad mogu da žive slobodno. Vratiti ih na to da su deca, i da tako i organizuju vreme.

Jedna krajnost su preambiciozni roditelji, dodaje ona, koji su dete upisali na sve moguće treninge i dodatne časove, pa ono nema trenutka slobodnog vremena – nasuprot onima kojima je dovoljno da dete ispuni samo ono što je obavezno.

Iz detinjstva ostaju navike za ceo život, podseća Janković.

– Hajde ti roditelji, koji su se isto usedeli, da prošetaju.

Na komentar da roditelji koji moraju na posao, ostavljaju decu bez nadzora polovinu dana, Janković kaže da “nisu deca toliko nerazumna”.

– U tih (drugih) pola dana postoji mogućnost da se napravi dogovor. Mora da se razgovara s njima, da im se nađe alternativa, a ne da čekamo da sami smisle.

Konkretno, ona preporučuje roditeljima da sa decom odu u šetnju, igraju fudbal u parku, odu na sok, ili da im kod kuće puste neku muziku koju su oni slušali u mladosti… Dakle, druženje.

#tvepilepsija, #videoigre

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.