Ruši se Cveta dabić,nekadašnji simbol Užica

Deceniju i po nakon privatizacije, a tačno 119 godina od osnivanja, krajem juna ove godine počelo je rušenje fabričkih zidova prve užičke „Tkačke radionice,“ kasnije Tekstilne fabrike „Cveta Dabić“. Na fabričkom prostoru od oko jednog hektara planira se izgradnja savremenog poslovno – stambenog objekta. Ova fabrika svojevremeno je zapošljavala izmedju 2500 i 3000 radnika i proizvodila je najkvalietnije peškire na prostoru bivše Jugoslavije.

„1897 grupa velikih trgovaca u Užicu na čelu sa Mališanom Atanackovićem,  Aleksom  Popovićem, Tomom Naumovićem, Jovanom Golubovićem i drugim industrijalcima tog vremena,  osniva akcionarsko društvo sa ciljem da pokrenu tkačku radionicu u Užicu, što se označava kao   početak prve, ozbiljne industrijalizacije grada.  U prethodnom periodu sve se svodilo na manje radionice po nekoliko zaposlenih. Njihova je takodje bila ideja da fabrika energiju dobija sa hidrocentrale  na reci Djetinji, pa je i prva hidroelektrana po Teslinim principima polifazne struje u Srbiji svečano puštena u rad 02. avgusta 1900. godine. Tkačka radionica sa radom počinje 03. maja 1901,” navodi istorijske podatke početka rada ove fabrike i modernog industrijskog razvoja Užica, Goran Novaković, kustos istoričar Narodnog muzeja Užice.

Bila je ova fabrika  i kroz dalju istoriju simbol idustrijskog razvoja Užica, ženskog preduzetništva, u datim istorijskim okolnostima otpora okupatoru i kasnije socijalističkog samoupravljanja i posleratnog industrijskog razvoja grada. 1946. godine kada i Užice dobija prefiks Titovo, „Tkačka radionica“ poneće ime Cvete Dabić,  koja je od svoje 13 godine  bila radnik u tkačnici, a kao član KPJ 1942. godine , streljana je  u logoru  „Banjica“ u Beogradu.

U posleratnom periodu, nacionalizovana fabrika, kao i sam grad, doživljava nagli uspon, vremenom  sa vrlo širokim i kvalitetnim asortimanom proizvoda i izvoznim programom za Zapadnu Evropu. Krajem 80-godina  „Cveta“ ima oko 2500 do 3000 zaposlenih.  Problemi u poslovanju ove fabrike kreću, medjutim, već početkom 90-tih.

„Moja firma kada je propala mi nismo znali da je to bila  preteča sloma države“, sa setom, ali i izvesnom dozom gorčine, kaže bivša radnica Cvete Dabić, Rada Karaičić, gledajući sa ulazne kapije kako se zidovi fabrike ruše.

2006. godine posle skoro decenije stečajnog postupka, ova fabrika je konačno bankrotirala, prestala sa radom, a po sprovedenom procesu privatitzacije, vlasnik nekadašnjih tkačkih pogona postaje firma MPP Jedinstvo iz Užica . Ipak, skoro deceniju i po nakon privatizacije , na izvestan način, iako više simbolično,  fabrika nastavlja da živi.

„Užičko Kolo srpskih sestara deset godina koristilo je ovaj prostor, potpuno besplatno, isključivo zahvaljući dobroj volji vlasnika kompanije Jednstvo, Miće Mićića“, uz veliku zahvalnost, ističe Sladjana Vasiljević iz ovog udruženja žena grada Užica.

Više od deset godina ovaj prostor, takodje, bez finasijske nadokade, koristilo je i udrženje „Ženski centar Užice“ gde su pokrenuli  program reciklaže tekstila u gradu i zaposlili, zahvaljujći tome, veliki broj žena iz socijalno ranjivih grupa.

Što zbog urbanističkih planova grada, pa onda  i interesa privatnog kapitala, skoro deceniju i po posle privatizacije, u junu je ipak   počelo i rušenje fabričkih zidova i plan je da ovaj posao bude završen do 25. decembra. Na mestu gde je bila „Cveta Dabić“ plan je da bude izgradjen moderan stambeno-poslovni kompleks.

Iako bi ova fabrika danas brojala 119 godina, dela pod zaštitom države nema. Za sada je izvesno da će biti sačuvane spomen-ploče Cveti Dabić, zatim radnicima fabrike koji su izginuli u Drugom svetskom ratu, potom tabla na kojoj piše da je fabrika 1950. godine predata radnicima na rukovođenje i tabla posvećena jedinici 1. 300 kaplara. Ove spomen-ploče, pod nadzorom stručnjaka  užičkog Narodnog muzeja  čuvaće se dok ne budu ponovo vraćene na ovu lokaciju. Za sada, kao brana vremenu i svedočanstvo jedne epohe, neposredno uz fabriku stoji stambena zgrada gradjena sredstvima fabrike i  to za njene radnike.

#cvetadabić, #mppjedinstvo

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.