Redovna godišnja anketa Privredne komore

Nedostatak kvalifikovane radne snage, poremećaj na tržištu sirovina, energenata i repromaterijala, postojanje sive ekonomije i velika opterećenja na zarade zaposlenih, samo neki od problema na koje ukazuju privrednici u redovnoj godišnjoj anketi Privredne komore.

Medju osnovnim problemima u poslovanju koje ističu privrednici je i  nedostatak kvalifikovane radne snage, poremećaj na tržištu sirovina, energenata i repromaterijala, postojanje sive ekonomije i velika opterećenja na zarade zaposlenih, a zahtevaju  i smanjenje stope poreza na dobit privrednih subjekta. Jedna od problema sa kojima se suočavaju pojedine grane privrede odnose se na prilagodjavanja novom mehanizmu prekograničnog uvodjenja cene ugljenika koji je stupio na snagu 1. oktobra 2023.  

 uNaučnici su odavno došli do saznaja da veliki utacaj na klimatske promene ima povećanje emisija sa efektom staklene bašte, a najčešće se pominje ugljen dioksid koji ima najveći uticaj na te promene. EU  je donela set mera koje seodnose na smanjenje CO2 emisija tako da su  kroz različite programe zeleni dogovor i zakon o klimatskim promenama definisali program u kojem se planira da EU postigne potpunu ugljeničnu neutralnost do 2050 godine. Srbija još uvek nema takvu regulativu, a samo kod večih industrija se meri i izveštava o CO2 emisijama.

„Kao izvozno orijentisana kompanija, koja izvozi od 50 do 60 odsto svojih proizvozi na tržište EU, mi smo  obavezu  izrade i slanja izveštaja shvatili jako ozbiljno. Napravili smo tim  na nivou Uniprometa koji se bavi SIBAM regulativom, angažovali smo konsultantsku kuću i uradili ugljenični otisak i kvartalno šaljemo preko 40 izveštaja našim kupcima. Izazov je kada smo izmerili CO 2 emisije shvatili smo, što se tiče ove dve industustrije aluminujuma i čelika , koje su obuhvaćene SIBAM regulativom , tu su i industrije vodonika, električne energije, djubriva i cementa, da cena CO2 emisija koje je potrebno platiti nije tako mala. Kako će ići  trgovina zelenim sertifikatima i šta će država preduzeti kao obavezu su ostala otvorena pitanja. Unipromet je ušao u priču o održivom razvojui uradili smo izveštaje i izmerili ugljenični otisak na nivou kompanije i prvi put odradili nefinasijsko izveštavanje o DIERA standardu jer po novom zakonu o reviziji sve kompanije koje imaju više od 500 zaposlenih u obavezi su da rade nefinansijsko izveštavanje. Mi smo iskoristili priliku i uradili izveštaj , a zahtevi EU su bili da udjemo u izradu ekološke deklaracije proizvoda i time ćemo se baviti u narednom periodu , a tu je i obaveza izrade  strategije održivog razvoja”, pojašnjava Marija Majstorović , tehnolog i odgovorno lice za ekološka pitanja u Uniprometu.

U godišnjoj anketi koju  sprovodi RPK kao osnovne izazove u poslovanju u prethodnoj godini  privrednici su istakli  poslovnu i globalnu nestabilnost, a kao osnovne probleme i povećanje cene i nestabilnost u snabdevanju enrgentima, rast inflacije i pad kupovne moći stanovništva, kao i povećanje kamatnih stopa što je uticalo i na poslovanje privrede.  Izražena su i nepovoljna kretanja na tržištu radne snage što je  zahtevalo i povećanje neto zarada zaposlenih, a što je kod odredjenih privrednih grana imalo za posledicu  izražene probleme u poslovanju. To se odnosi pre svega na niskokumilativne i radno angažovane industrije poput konfekcije.

“Jedan od načina  rešavanja problema je dualni sistem obrazovanja i bolja koordinacija izmedju institucija i privrede, izmena zakona o zapošljavanju stranaca i efikasnije dobijanje boravišnih dozvola za strance. Poremećaj na trištu  sirovina, energenata  je obeležilo prošlu godinu, potrebna su sredstva za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije”, ističe  Gorana Tanasković iz RPK MO i RO .

 Privrednici posebno ističu kao osovni problem postojanje sive ekonomije  koja ne da se ne smanjuje, već se i povećava.

Privrednici se žale takodje i na otežanu naplatu potraživanja, kao i problem digitalizacije posebno  preduzeća koja posuju sa  inostarnstvom i koja se moraju prilagoditi kako u pogledu plaćanja , tako i u pogledu prodaje proizvoda i usluga. I u prethodnoj godini ministarstava i Vlada Srbije su  nastavili  sa prakso   odobravanja subvencija i povoljnih kredita koji su pomogli  privredi u odražavanju tekuće likvidnosti i tehnološke i izvozne konkurentnosti. Zbog toga i dalje postoji pritisak na Fond za razvoj kako bi se ta subvencionisa sredstva povećala jer  su  neophodna za nesmetano poslovanje i očuvanje likvidnosti privrednih subjekta i u ovoj godini.

#godišnjaanketa, #privrednakomora

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.