Razgovor : Uticaj promene vremena na psihu čoveka

Promene vremena mogu značajno uticati na psihu čoveka, posebno kod osoba koje su osetljive na spoljašne uslove. Kod osetljivih osoba, naročito u jesen i u proleće, javljaju se simptomi poput glavobolje, nesanice, razdražljivosti i anksioznosti. Da biste se lakše izborili sa tim uticajima, važno je da ne ignorišete signale koji vas upozoravaju da nešto nije kako treba.

Iako mnogi doživaljajvu proleće kao osvežavajuće i pozitivno razdoblje, kod nekih ljudi nije tako, pa dolazi do pogoršanja simpotma anskioznosti. Povećanje sunčeve svetlosti kod osetljivih osoba može izazvati promene raspoloženja, u ritmu spavanjua, pa čak i sezonske alegrije- objasnio je dr Petar Ristović gostujući u emisiji TV Lav plus, Raportu u pet:

-Upavo ta promena vremena i uopšte promene vremena, ti meteoropatski fenomeni, početak kiše, pred kišu, ili za vreme kiše i uopšte promene vremena mogu da izazovu i promenu raspoloženja kdo ljudi koji su skloni ansioznosti- priča dr  Petar Ristović psihijatar- psihoterapeut „Psiho art“ Užice.

Dr Ristović objašnjava da je anksioznost strepnja, odnosno osećaj unutrašnje napetosti, zabirnutosti i iščekivanje da će se nešto loše dogoditi, iako za to ne postoji realna opasnost:

-Šta je anksioznost, da pokušamo da prevedemo na srpski, nije jednostavno, to bilo ono što nazivamo nerovoza, napetost, teskoba, preterana zabrinutost za moguće negativne aspekte budućih događaja , zapravo preterana zabrinutost za ono što može da bude negativno u budućnosti ali ne mora. Naši anksizoni pacijenti imaju takve situacije čak i pred neka lepa dešavanja, kao što je recimo godišnji odmor, što je apsurdno i nerealno- kaže dr Ristović.

Anksiozni poremećaji nisu toliko ometajući kao psihoze, ali sigurno da smanjuju kvalitet života. Zato dr Ristović naglašava da se ovi problemi rešavaju kao i svaki drugi u životu. Ali tu još uvek postoje predrasude:

-Predrasude i dalje postoje i moramo ih prevazići. Pazite postoji stigma najviše prema psihijatrijskim pacijentima i uopšte prema psihijatrijski bolestima. To se mora prevazići jer su to problemi koji se rešavaju kao i svi drugi problemi u životu, nema nikakve fame, nema sramote, žiga, pečata- ističe dr Ristović. 

Sve više je onih koji u današnje vreme digitalizacije pomoć u lečenju traže preko interneta. Naš sagovornik je isključiv kada je u pitanju onlajn psiholog:

-Nikako internet. Reci ću vam stav kolega u Americi i uopšte kolege u Zapadnoj Evropi, oni pacijentima zabranjuju da čitaju tekstove iz psihijatrije i iz knjiga, časopisa a posebno sa interneta. Zašto? Dobijaju se neka polu znanja i često to ima suprotan efekat, uplaši, zabrine ljude bez razloga. Onda dođu uplašeni, pročitao sam ovo, pročitao sam ono, a nemaju nikakvo pred znanje, nemaju jedan teorijski temelj kao mi koji završimo specijalizacije- upozorava dr Ristović.

Mentalno zdravlje je isto toliko važno kao i fizičko. U malim količinama anksioznost može biti i korisna jer nas podriće da budemo oprezni ili da se pripremimo za izazove. Ali kada postane prejaka, ometa svakodnevni život i zahteva pažnji i pomoć stručne osobe.

#petarristović, #psiha, #razgovor, #vreme

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.