Profesorka  francuskog  i  bivši  odbojkaš u  Kosjeriću  obnovili  dedinu  vodenicu  i  razlili  unosan  biznis

Tijana  Marić iz  Kosjerića,  po  zanimanju  profesorka  francuskog,    pre tri  godine  obnovila je  dedinu  vodenicu  i  započela  da  melje  brašno  isključivo  od  starih  sorti  kukuruza. U  poslu  joj  pomaže  suprug,  bivši  odbojkaš , sada  trener u Kosjeriću. Osnovna ideja joj je bila da sačuva tradiciju,  a  zatim  i  da  proizvodi   zdrav  proizvod  koga  je  sve  manje u  našoj  zemlji.  Od  jedne  ,  razvijale  su  se  druge  ideje,  širilo  tržište,  a novi  projekat  je  ,,kačamak  izlet” koji   gostima  nudi  jedina  vodenica,  potočara,    u  Srbiji  koja melje kukuruz.     

  Pre tri  godine  Tijana Marić ,  profesorka   francuskog  jezika,  zamenila  je  život  u  prestonici povratkom na dedovinu,  odnosno na imanje  koje  je   dobila  od  majke. Odlazak  u  staru  vodenicu,  gde  je  još njen   čukun  deda  mleo  brašno  u  19 .  veku  bio  je  presudan  korak  da  nastavi  posao   njenih  predaka.  Zanat  koji  polako  zamire,  ali  koji  je  Tijana htela  da  otrgne  od  zaborava  . 

Nastavila  sam da meljem i radim ono što su radili moji pretci. Vodenicu je sagradio moj čukundeda, a vlasnici su kasnije bili pradeda i deda, tako da je ona u vlasništvu porodice već 133 godine. sam proces proizvodnje, na to tradicionalno mlevenje, koje se bazira na sporom i hladnom mlevenju i kada shvatimo da nas dvoje uz nasu staru sortu domaćeg belog kukuruza Osmaka, stvaramo brašna najfinijeg kvaliteta ne bude nam teško. Stvorili smo brend Dedina vodenica 1892. i doneli odluku da se baziramo samo na kukuruz, tako da su naša brašna bez glutena, jer u vodenicu ne ulazi ni jedna druga žitarica. Proizvodimo tri vrste projinog brašna: projino belo, projino belo od domaćeg kukuruza Osmaka i projino crveno od domaćeg crvenog kukuruza.

Kukuruz  osmak   zaštitni  je  znak   dedine   vodenice  1892,  priča  Tijana koja  je  tržištu  ponudila  i  druge  proizvode  od   mlevenog  brašna, poput   proje  ili  mafina.    

Devedest trogodišnji Milovan Joksimović,  Tijanin  deda,  seća  se  da  je  vodenica  bila sa  dva  kamena,  u  njoj  puno  kukuruza  koji  je,  priča,  narod  dovozio  sa svih  strana.Radila  je  vodenica i  noć i  dan.  Imalo  j e  malo  sobče.  Ko je  mleo  morao  je  malo  i  da se  odmori. Deda Milovan kaže da je ponosan što je unuka Tijana nastavila da radi punim kapacitetom i oživela staru vodenicu  

Tijani    u  poslu  pomaže  suprug ,  bivši  odbojkaš, sada trener  jednog  kluba u  Kosjeriću.  Najveća joj  je  podrška u  svemu  što  radi. Bio  je  uz nju  i  kada je  htela  da  odustane.  Posla je  puno  i   raspodelili  su  ga  međusobno. 

Najveća  inspiracija  i  snaga   Tijani je  trogodišnji  sin .  Rodila  ga  je  baš  kada  je  započela  biznis  na  selu .Često  kažem to su istovremeno bila dva projkta, projekat mama i projekat vodeničarka. Ali to je nešto što vas pokreće i sam povratak u Kosjerić je bila ideja da se skolimo od brzog života u Beogradu. Ovde jako uživamo i spojili smo korisno i lepo kaže Tijana. 

Vodenica potočara  i  Tijanino  domaćinstvo  vremenom su  postali  i  lepa turistička  destinacija. Sve  je  više  gostiju  koji  ih  posećuju,  a uz  put  mogu  lepo  i  zdravo  da  pojedu.  Jedan  od   novih  projekata  koji  je  Tijana pokrenula  je  ,, kačamak  izlet”   koji  polako  osvaja  tržište. Tu su i domaći sokovi od kojih je najtraženiji sok od zove. Još  jedna  od  ideja  koju   Tijana želi  da  realizuje  je  da  umreži  i  poveže  proizvođače kako  bi  svi  imali  koristi  od  svog  rada na selu.   Očekuje I  podršku  države  kada  su strari  zanati  u  pitanju .  Sve  do  sada   stekla  je  sopstvenim  sredstvima  i  po  nekada  se  pita  kako.  Ali  je  optimista  bila ,  uporna  iznad  svega  i  rad  i  trud se  isplatio

#kosjerić

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.