Priča o dva života sa dve strane jedne Drine

Priča o dva života sa dve strane jedne Drine

23/02/2021

Autor: 

Info Press

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Prva priča počinje 21. februara prošle godine na Tari, druga 21. februara ove godine u Višegradu. Prva se završila posle nekoliko dana, druga traje i ko zna kad će biti gotova.

“Za tih dvadeset i pet godina iz sredine 19. veka dva puta je u Sarajevu morila kuga i jednom kolera. U tim slučajevima kasaba se pridržavala uputstava koja je, prema tradiciji, još Muhamed dao svojim vernicima za njihovo držanje u slučaju zaraze: ‘Dok bolest vlada u nekom mestu, ne idite tamo, jer se možete zaraziti, a ako ste u mestu gde bolest vlada, ne idite iz tog mesta jer možete zaraziti druge”, ovako je o epidemiji pisao Ivo Andrić u svom remek-delu “Na Drini ćuprija”.

Danas nije kuga, nego korona, nije Sarajevo, već ceo svet, samo je Drina ista.

I baš na toj Drini, sa pogledom na tu istu ćupriju iz 16. veka danas sedim i pišem ovaj tekst, smejući se koincidenciji da me je upravo epidemija dovela na ovu veliku i tihu reku, umornu od težine svih sudbina kojima je do danas svedočila.

I ne bi to bilo ništa čudno da se prošle godine istog dana nisam takođe našla na Drini, samo sa druge strane, na Tari. Kao neki kismet – godinu dana kasnije, opet u njenoj blizini, neplanirano ponovo 21. februara.

Pre godinu dana na Tari smo se smejali u lice koroni, “ma, neće to kod nas, šta paniče, kao da je nešto drugačije od gripa”. U Italiji je tog dana zabeležen prvi slučaj korone. Ne, neće to kod nas.

Bila sam sa sestrom u nekom restoranu na Tari, potpuno treš bend svirao je narodnjake, scenografija kao u “Boljem životu”, falili su samo Boba, Nina i Jataganac.

Pilo se jeftino vino, jelo, do ponoći, kad smo se svi uhvatili u kolo i igrali do iznemoglosti, dok nas klavijaturista nije ubacio u najbrži ritam vlaškog kola. Ruku pod ruku sa znanima i neznanima, đipali smo kao sumanuti, kao da smo znali da uskoro toga više neće biti.

Bilo je to dobro zagrevanje i kratak predah pred sve ono što sam mislila da me čeka u narednim mesecima – tri svadbe, krštenje na kom je trebalo da budem kuma sinu najbolje drugarice, rad u redakciji.

A ništa se od toga nije desilo. Kroz dve nedelje uvedeno je vanredno stanje, svadbe su otkazane, krštenje je odloženo dok situacija ne bude bolja, a posao je preko noći prebačen na rad iz dnevne sobe. Kao onlajn redakcija tome smo se brzo i dobro prilagodili, misleći da neće to tako dugo trajati i da nam treba malo odmora od haotične atmosfere.

Ni užičko, ni vlaško, ni provod do ponoći sa poznatim i nepoznatim ljudima više nije bio moguć. Odjednom ništa. I tako skoro pa godinu dana.

U tih godinu dana desilo se sve, i nije se desilo apsolutno ništa. Čudan osećaj – vreme mi neverovatno brzo prolazi, a kao da stoji. Sa porodicom i rodnim Kovinom bliskija sam nego ikad, svađamo se više nego ikad, gledala sam sestrinog sina kako pravi prve korake i izgovara prve reči. Radili smo više nego ikad, jer za novinare u krizi uvek ima mnogo posla.

Mnogo posla, u četiri zida, među kojima raspravljaš sam sa sobom kako i šta, konsultuješ se sa kolegama preko poruka, bez kontakta, bez žive reči, bez emocije. Bez rituala slušanja muzike u prevozu, na putu do posla, gužve, bez živosti, života.

Bez granice privatnog i poslovnog, sve je postalo jedna užasno teška mešavina. Ne toliko fizički (lakše je), koliko psihički. Sve što je loše, lakše podneseš kad sa drugim deliš, licem u lice, da se ta emocija oseti. Sada ni toliko, po život je opasno.

Osećajući da već upadam u kolotečinu svakodnevice, rutine, beskrajnog čekanja da prođe ovo “što je u početku samo ličilo na grip”, odlučujem da malo iskočim iz svega toga i unesem malo one haotične atmosfere iz koje sam prošle godine u ovo vreme želela da pobegnem.

U subotu ujutru sam spakovala svoj posao u torbu za laptop i bez mnogo razmišljanja zašto baš tamo, krenula put Višegrada, ka ćupriji. Samo sam želela da budem negde pored vode, gde je vazduh čist, gde kafa neće koštati kao na Kopaoniku.

I pošto, kao i mnogo puta do sada, Fejsbuk pamti bolje od mene, izlazi mi obaveštenje na uspomenu od prošle godine, sa Tare. Istog dana, godinu dana ranije, sa druge strane Drine. Sve se promenilo, a ništa se nije promenilo.

Drina je za mnoge, vekovima unazad, bila put, za mene je, izgleda, znak pored puta, mesto ka kom bežim, uvek 21. februara.

,

Napišite komentar za ovaj članak

spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom.
Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Spisak dosadašnjih komentara za članak "Priča o dva života sa dve strane jedne Drine". 
Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

pročitaj još sličnih vesti

Filijala Globos osiguranja otvorena u Čačku

Jedina domaća privatna osiguravajuća kuća, Globos osiguranje, otvorila je u četvrtak, 04. marta 2021. godine svoju filijalu u Čačku. Ovo je veliki dan i za Globos osiguranje i za British Motors kao njegovog… […]

Krstaši se vraćaju u Srbiju: Ornitolozi zabeležili čak 13 mladih orlova

U Srbiji su tokom januara i februara na više lokacija zabeleženi mladi orlovi krstaši, kritično ugrožena vrsta koja krasi nacionalni grb. Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije na prostoru Vojvodine… […]

Radovi na više putnih pravaca: Saobraćaj će se odvijati izmenjenim režimom

Na auto-put E-75 danas će se postavljati ITS oprema od devet sati, a obavljaće se i dnevni radovi na petlji Mali Požarevac, i to na nadvožnjaku iznad auto-puta, uz naizmenično propuštanje vozila. Na… […]

“Danas se reč čovek piše imenom Andrije Živkovića”: Fudbaler uplatio ceo iznos za lečenje male Lane iz Niša

Fudbaler Andrija Živković danas je glavna tema u Srbiji i to ne zbog njegovih sportskih uspeha. Ovaj nekadašnji igrač Partizana i fudbaler PAOK-a pokazao je šta znači humanost tako što je uplatio sav… […]

Mladi Ivanjičanin razvio ozbiljan posao sa pčelama

Dvadesetšestogodišnji  Duško Marković  iz Ivanjice ozbiljno se bavi pčelarstvom. Prve korake napravio je sa osamnaest godina i 30 košnica a danas ih ima 300. Radi zajedno sa ocem, zadovoljan je zaradom ali pravi… […]

Kliknite ovde za sve vesti iz društva

pretraži sajt

Broj pregleda

Brojač
10

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

najnovije vesti

Podelite objavu

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.

Zapratite nas na fejsbuku

VRATITE SE NA POČETAK STRANE

Impresum  •  Marketing  •  Kontakt informacije  •  Uslovi korišćenja  •  Politika privatnosti  •  Deklaracija o kolačićima  •  Pristup podacima 

2021 © Info Press - Sva prava zadržana. Web design by Real Media Factory

Priča o dva života sa dve strane jedne Drine

23/02/2021
Autor:
Info Press
Izvor: RTS
Foto: Pixabay

Prva priča počinje 21. februara prošle godine na Tari, druga 21. februara ove godine u Višegradu. Prva se završila posle nekoliko dana, druga traje i ko zna kad će biti gotova.

“Za tih dvadeset i pet godina iz sredine 19. veka dva puta je u Sarajevu morila kuga i jednom kolera. U tim slučajevima kasaba se pridržavala uputstava koja je, prema tradiciji, još Muhamed dao svojim vernicima za njihovo držanje u slučaju zaraze: ‘Dok bolest vlada u nekom mestu, ne idite tamo, jer se možete zaraziti, a ako ste u mestu gde bolest vlada, ne idite iz tog mesta jer možete zaraziti druge”, ovako je o epidemiji pisao Ivo Andrić u svom remek-delu “Na Drini ćuprija”.

Danas nije kuga, nego korona, nije Sarajevo, već ceo svet, samo je Drina ista.

I baš na toj Drini, sa pogledom na tu istu ćupriju iz 16. veka danas sedim i pišem ovaj tekst, smejući se koincidenciji da me je upravo epidemija dovela na ovu veliku i tihu reku, umornu od težine svih sudbina kojima je do danas svedočila.

I ne bi to bilo ništa čudno da se prošle godine istog dana nisam takođe našla na Drini, samo sa druge strane, na Tari. Kao neki kismet – godinu dana kasnije, opet u njenoj blizini, neplanirano ponovo 21. februara.

Pre godinu dana na Tari smo se smejali u lice koroni, “ma, neće to kod nas, šta paniče, kao da je nešto drugačije od gripa”. U Italiji je tog dana zabeležen prvi slučaj korone. Ne, neće to kod nas.

Bila sam sa sestrom u nekom restoranu na Tari, potpuno treš bend svirao je narodnjake, scenografija kao u “Boljem životu”, falili su samo Boba, Nina i Jataganac.

Pilo se jeftino vino, jelo, do ponoći, kad smo se svi uhvatili u kolo i igrali do iznemoglosti, dok nas klavijaturista nije ubacio u najbrži ritam vlaškog kola. Ruku pod ruku sa znanima i neznanima, đipali smo kao sumanuti, kao da smo znali da uskoro toga više neće biti.

Bilo je to dobro zagrevanje i kratak predah pred sve ono što sam mislila da me čeka u narednim mesecima – tri svadbe, krštenje na kom je trebalo da budem kuma sinu najbolje drugarice, rad u redakciji.

A ništa se od toga nije desilo. Kroz dve nedelje uvedeno je vanredno stanje, svadbe su otkazane, krštenje je odloženo dok situacija ne bude bolja, a posao je preko noći prebačen na rad iz dnevne sobe. Kao onlajn redakcija tome smo se brzo i dobro prilagodili, misleći da neće to tako dugo trajati i da nam treba malo odmora od haotične atmosfere.

Ni užičko, ni vlaško, ni provod do ponoći sa poznatim i nepoznatim ljudima više nije bio moguć. Odjednom ništa. I tako skoro pa godinu dana.

U tih godinu dana desilo se sve, i nije se desilo apsolutno ništa. Čudan osećaj – vreme mi neverovatno brzo prolazi, a kao da stoji. Sa porodicom i rodnim Kovinom bliskija sam nego ikad, svađamo se više nego ikad, gledala sam sestrinog sina kako pravi prve korake i izgovara prve reči. Radili smo više nego ikad, jer za novinare u krizi uvek ima mnogo posla.

Mnogo posla, u četiri zida, među kojima raspravljaš sam sa sobom kako i šta, konsultuješ se sa kolegama preko poruka, bez kontakta, bez žive reči, bez emocije. Bez rituala slušanja muzike u prevozu, na putu do posla, gužve, bez živosti, života.

Bez granice privatnog i poslovnog, sve je postalo jedna užasno teška mešavina. Ne toliko fizički (lakše je), koliko psihički. Sve što je loše, lakše podneseš kad sa drugim deliš, licem u lice, da se ta emocija oseti. Sada ni toliko, po život je opasno.

Osećajući da već upadam u kolotečinu svakodnevice, rutine, beskrajnog čekanja da prođe ovo “što je u početku samo ličilo na grip”, odlučujem da malo iskočim iz svega toga i unesem malo one haotične atmosfere iz koje sam prošle godine u ovo vreme želela da pobegnem.

U subotu ujutru sam spakovala svoj posao u torbu za laptop i bez mnogo razmišljanja zašto baš tamo, krenula put Višegrada, ka ćupriji. Samo sam želela da budem negde pored vode, gde je vazduh čist, gde kafa neće koštati kao na Kopaoniku.

I pošto, kao i mnogo puta do sada, Fejsbuk pamti bolje od mene, izlazi mi obaveštenje na uspomenu od prošle godine, sa Tare. Istog dana, godinu dana ranije, sa druge strane Drine. Sve se promenilo, a ništa se nije promenilo.

Drina je za mnoge, vekovima unazad, bila put, za mene je, izgleda, znak pored puta, mesto ka kom bežim, uvek 21. februara.

Napiši komentar

komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Spisak dosadašnjih komentara za članak "Priča o dva života sa dve strane jedne Drine". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

Pročitaj slične vesti

Filijala Globos osiguranja otvorena u Čačku

Jedina domaća privatna osiguravajuća kuća, Globos osiguranje, otvorila je u četvrtak, 04. marta 2021. godine svoju filijalu u Čačku. Ovo je veliki dan i za Globos osiguranje i za British Motors kao njegovog… […]

Krstaši se vraćaju u Srbiju: Ornitolozi zabeležili čak 13 mladih orlova

U Srbiji su tokom januara i februara na više lokacija zabeleženi mladi orlovi krstaši, kritično ugrožena vrsta koja krasi nacionalni grb. Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije na prostoru Vojvodine… […]

Radovi na više putnih pravaca: Saobraćaj će se odvijati izmenjenim režimom

Na auto-put E-75 danas će se postavljati ITS oprema od devet sati, a obavljaće se i dnevni radovi na petlji Mali Požarevac, i to na nadvožnjaku iznad auto-puta, uz naizmenično propuštanje vozila. Na… […]

Pogledaj sve vesti

pretraži sajt

Zapratite nas na fejsbuku

redakcija@infopress.rs

Marketing@infopress.rs

VRATITE SE NA POČETAK STRANE
angle-double-up