Preminuo Žarko Laušević legenda srpskog glumišta

Žarko Laušević, jedan od najpoznatijih glumaca bivše Jugoslavije, preminuo je u Beogradu u 63. godini posle kraće i teške bolesti, saopštila je njegova porodica.

Datum i mesto sahrane biće kasnije objavljeni.

Laušević je rođen 19. januara 1960. godine na Cetinju u Crnoj Gori, a slavu je stekao nizom uloga iz 1980-ih.

Među njima su Miljan u Igmanskom maršu, Pavle Ivković u filmu Šmeker, Šilja u Sivom domu, Petar Hrvat u Oficiru s Ružom, Braco Gavran iz Braće po materi i Miloš Obilić u Boju na Kosovu.

Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta i dobitnik je brojnih nagrada, među kojima Zlatna arena u Puli, Car Konstantin u Nišu, Sterijina nagrada i nagrada Zoran Radmilović.

„Pamtiću ga po mnogim ulogama iz tog doba, stvarno je razvaljivao čega god se dohvatio”, kaže za BBC na srpskom glumica Mirjana Karanović, koja je sa Lauševićem igrala u predstavi Pozorišne iluzije.

„Nikada neću zaboraviti taj neodoljivi šarm njegov, jednu duhovitost koja je bila melanholična i nekako neagresivna, tako nežna.”

Život mu je, na vrhuncu slave, obeležio slučaj iz 1993. godine u Podgorici, kada je su on i njegov brat Branimir napadnuti, pa je izbio fizički obračun, kada je Laušević iz pištolja ubio dvojicu muškaraca, a ranio trećeg.

„Bio je jako pažljiv prema ljudima generalno, uzmicao je, nije se nikad sukobljavao i utoliko mi je bilo neverovatno da prihvatim to što mu se desilo”, kaže Karanović.

„Zaista verujem da je to bio sticaj užasnih okolnosti koje su njegov život odvele u smeru iz kog nije mogao da se vrati.”

Osuđen je na 13 godina zatvora, ali je tu presudu ukinuo tadašnji Savezni sud.

U novom postupku, osuđen je na četiri godine zatvora, koje je u tom trenutku već izdržao, tako da je pušten na slobodu.

Ubrzo potom je otišao u Sjedinjene Države.

Vrhovni sud Crne Gore je 2001. godine tu odluku o kazni preinačio i osudio ga na 13 godina zatvora.

U decembru 2011. godine pomilovao ga je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, kada mu je uručen i srpski pasoš.

Iste godine objavio je i knjigu Godina prođe, dan nikad, prvu iz serijala Dnevnik jedne robije, o godinama koje je proveo u zatvoru.

Posle nje usledile su Druga knjiga (2013), Sve prođe, pa i doživotna (2018) i Padre, idiote (2022).

Nedavno je emitovana i serija po njegovim knjigama i po njegovom životu Pad, a o njegovom životu napravljen je i film Lauš iz 2014. godine.

„Videli smo se nekoliko puta pošto je on počeo da dolazi u Srbiju posle boravka u Americi, kada je počeo da dobija uloge ovde, ali to je bio neki drugi čovek”, kaže Karanović.

„Čovek kojeg je život pritisnuo, neko drugi… Prosto mi se čini da je imao život do te tragedije i da je od tada to bio neki drugi život.”

U poslednjih nekoliko godina Laušević je ostvario nekoliko značajnih uloga, među kojima su princ Đorđe Karađorđević u Senkama nad Balkanom, Aćim Katić u Korenima, kralj Nikola Petrović u Aleksandru od Jugoslavije i Vukašin Katić u Vremenu zla.

Igrao je u filmu Leto kad sam naučila da letim, seriji Kalkanski krugovi i filmu Heroji Halijarda.

Njegovo poslednje pojavljivanje u javnosti je bilo upravo na nedavnoj premijeri filma Heroji Halijarda.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.