Plakanje je lekovito – zašto muškarci plaču manje od žena

Prof. dr Aleksandra Đurić, psihoterapeutkinja rekla je za RTS da plakanje nije znak slabosti, to je prirodna reakcija. Kada imamo moderno društvo koje to tumači kao slabost, onda svi potiskujemo tugu i dolazi do depresije i anksioznosti, navela je Đurićeva.

U Španiji je prošle godine skoro 4.000 ljudi izvršilo samoubistvo i to je drugi najčešći uzrok smrti u toj zemlji. Posle niza konsultacija sa najeminentnijim psihijatrima i psiholozima, nastala je originalna i izgleda, za sada, delotvorna ideja!

U centru Madrida otvorena je “La đoreria” – odnosno soba za plakanje, u sklopu projekta čiji je cilj da istakne važnost mentalnog zdravlja i okonča stigmu zbog odlaska kod psihologa, što je tabu tema u mnogim društvima.

“Uđi i plači”, piše na jednom od znakova u ovom posebno osmišljenom prostoru, a na drugom:”I ja sam anksiozan”.

Madriđani su se odazvali pozivu. U početku rezervisano, a sada već bez predrasuda, rado posećuju ovu sobu, međusobno komuniciraju, razmenjuju iskustva, druže se i sa mnogo hvale govore o svojoj “La đoreriji”. Kada treba bez ustručavanja zaplakati? Koliko je to oslobađajuće za naš um i organizam? 

Prof. dr Aleksandra Đurić, psihoterapeutkinja, ocenjuje sobu za plakanje kao sjajnu inicijativu i smatra da je to odgovor na savremeno društvo.

“Suze su OK, one nisu znak slabosti, to je prirodna reakcija. Kada imamo moderno društvo koje to tumači kao slabost, onda svi potiskujemo tugu i dolazi do depresije i anksioznosti”, navela je Đurićeva.

Prema njenim rečima, favorizuje se određeni tip ponašanja ekstravertne ličnosti, sve drugo se smatra kao slabost, međutim, kako kaže, potrebna je izuzetna snaga da se suočimo sa emocijama.

“Važno je da imamo socijalnu podršku, da nas neko razume i da nas ne osuđuje. Ako imamo grupu ljudi koji se povezuju, na taj način to može biti katarzično”, navela je psihoterapeutkinja.

Ali, napominje, plakanje nije uvek oslobađajuće.

“Tačno je da plakanje oslobađa od stresa, umanji se i fizička bol, to je nauka dokazala. Pored katarze bitno je da se u tom trenutku integrišemo i iskoristimo priliku da sagledamo ono što se dešava i rešimo problem”, istakla je Đurićeva.

Navela je da se tokom plakanja smanjuje srčani puls, luče se hormoni poput oksitocina, koji utiču da se bolje osećamo, tako da plakanje može biti i fiziološki i psihološki lekovito.

Odgovarajući na pitanje zašto muškarci manje plaču, Đurićeva kaže da postoje mnogi uzroci za to – jedan od razloga je to što više testosterona kod muškaraca utiče na to da se smanji potreba za plakanjem. Drugi razlog je, kaže, i dužina suznih kanala, koji su znatno duži kod muškaraca nego kod žena.

Kao još jedan od razloga što muškarci manje plaču, navela je i društvene odnose u patrijahalnim društvima gde se dečaci uče da ne plaču, pa taj model preuzimaju muškarci. Đurićeva je rekla da do puberteta i dečaci i devojčice podjednako plaču.

“Psihoterapija je bezbedno mesto gde osoba može da se suoči sa svojim emocijama”, zaključila je psihoterapeutkinja Aleksandra Đurić. 

#plakanje

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.