Pećina u Srbiji krije blago cara Dušana: Svako ko je privirio u nju, nije se živ vratio, veruje se da ge čuva zmija, viđali su i misterioznog muškarca (VIDEO)

Da li zbog tih priča ili ne, tek niko do dana današnjeg nije uspeo da uđe u pećinu pod Sokolicom. Ni da priviri. Ovo mesto između Gornjeg Milanovca i Čačka nije bilo gostoprimivo za istraživače, zanesenjake, i sve one koji su tragali za blagom Cara Dušana koje je, veruje se u narodu, skriveno baš ovde- u vilajetu tajni i nepristupačnosti. Preciznije, pećina se nalazi u selu Ostra, podno planina Ostrice i Vujana.

Blago koje su mnogi tražili sakrili su, prema predanju, Đurađ Branković i njegova žena Prokleta Jerina kada su bežali od Turaka iz pravca Smedereva. Tu u pećini, su, kako je istkana legenda i živeli, a neki veruju da se u pećinama nalazi grad.

Istraživanjem blaga bavio se i veliki srpski diplomata Čedomilj Mijatović. Ministar finansija i osnivač Narodne banke Srbije, koji je srpsku valutu nazvao dinar, pripoveda u romanu “Rajko od Rasine” o jednom srpskom junaku koji je naišao na svetogorca Teodosija, čuvara blaga Nemanjića i Brankovića.

Mesto gde je sakriveno blago zove se Sokolica. Od tada su se ispredale mnoge priče u srpskom narodu vezane za Ostru i pećinu i njoj.

A te priče pratile su i čudne pojave.

Pre pola veka kod sela Borač, izgubio se čobanin. Potraga za njim trajala je dugo. Diglo se i staro i mlado. Bezuspešno. Čobanin je sam, živ i zdrav, izašao posle četiri dana iz jedne od pećina na Sokolici, udaljenoj nekoliko desetina kilometara. Nikad nije prozborio šta je video i koga je sreo u lavirintu tunela i pećina.

Na ulazu u jednu od pećina ispod Sokolice u steni su utisnuti sekira, krst i ljudska stopa. Krajem devedesetih godina, priča se u nju je ušao jedan meštanin. Posle toga sišao je s pameti i da nikada više nije bio onaj isti čovek. Povukao se u sebe i nikom nije otkrio šta je video unutra.

Mnogi su kroz vekove pokušavali da dođu do blaga, a u srpskoj štampi je zabeleženo da su među ima i Željko Ražnatović Arkan i bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević. Blago cara Dušana, nikada nije pronađeno a sakriveno je, veruje se po legendi u više desetina tajnih “ostava” u Srbiji.

A jedna od njih je baš Sokolica – sveto mesto. Može se čuti u narodu i da su stariji ljudi tu viđali visokog muškarca u mantiji kaluđera.

On šeta šumom, a oko njega ide čopor vukova koji su pitomi kao psi. Taj čovek, navodno, čuva blago.

Mnogi avanturisti su se obreli ovde. I otišli praznih ruku. Napadale su ih zmije od kojih nisu mogli da se pomere, požari su ih „opkoljavali“, a ujutru niko nigde nije mogao da nađe pepeo. Jurio ih je “džinovski smuk”- baš onaj od sedam metara, za kog se pripoveda od davnina da je čuvar pećine.

Nedavno je i Dragan Todorović, autor knjige „Gde se dede Nemanjića blago“ na sajtu Radio amatera Srbije objavio zanimljivu priču kada se u vreme dok su besneli šumski požari niotkuda pojavio izvor. Iz ustiju Dragana Anđelića, predsednika Saveta mesne zajednice, zabeležio je priče o novim neobičnim događanjima oko Sokolice.

– Dok na sve strane u našem kraju plamte šumski požari, nadomak pećine i krsta, koji smo podigli na drugi dan Uskrsa, iz nedara planine zažuborio je izvor bistre i hladne vode. Pre nekoliko dana krenem da pogledam kako su radnici mrčajevačkog Moravca očistili od rastinja okolinu pećine,kad tamo žubori potočić – svedoči Anđelić u ovoj reportaži.

Na nadmorskoj visini od oko 400 metara, pojavio se izvor, koji su meštani krstili – kremen vode!

Iste godine, na Veliku Gospojinu grupica izletnika iz obližnjih Mrčajevaca, na zidinama Sokolice videla je veliku guju i prisetili se predanja o džinovskoj zmiji, čuvaru blaga sa nekadašnjeg srpskog dvora.

Radoslav Ignjatović iz Ilijaka, koji je tog dana krenuo sa porodicom u Mojsinje na slavu crkve, rekao je da je da su kod Sokolice „sa prijateljem Zoranom Savićem, vlasnikom poljoprivredne apoteke u Mrčajevcima i njegovom suprugom videli ogromnu zmiju.

-Žena je krenula da prošeta unaokolo, kad začusmo njen vrisak. Potrčimo, kad ispod tek očišćenih zidina ogromna zmija svetlo braon boje, ukrašena šarama u obliku pravilnih trouglova, krupne glave, po mojoj proceni duga skoro šest metara. Stajali smo kao zanemeli, a zmija je uvijajući repom zamakla u jednu šupljinu – kaže Radiša i priseća se priča svog pokojnog oca Dragiše, u koju mlađi nisu verovali.

Slično čudo videli su ljudi i kod Ilijaka, na Pekića brdu. Po predanju „kako se jedna zmijurina, po nalogu tajanstvenog kaluđera Teodosija, koji kao samotnjak živi u pećinama Sokolice, ponekad spusti niz potok da osmotri da li neko traga za sakrivenim blagom“.

I danas se viđaju tragači za blagom, ali eto Sokolica čuva svoju tajnu. I blago, ma u kakvom obliku su ono nalazilo pod njom.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.