Ove godine nešto manja površina pod kukuruzom

Naredne sedmice, sa najavljenim lepšim vremenom, očekuje se da počne setva kukuruza.

Procene su da će na teritoriji Čačka, Gornjeg Milanovca, Lučana i Arilja, područja koje pokriva čačanska Poljoprivredna savetodavna stručna služba, kukuruzom biti zasejano oko 12.500 hektara, što je nešto manje u odnosu na prošlu godinu.

Savetodavac za ratarstvo Milan Damljanović, izjavio je agenciji MNA da je ova godina specifična, jer je proleće stiglo ranije, zemlja se dobro zagrejala i setva je mogla početi desetak dana ranije.

„Međutim, zemljište je bilo ekstremno suvo pa su poljoprivrednici sačekali kišu. Prethodnih dana je palo oko 40 litara kiše, što zadovoljava potrebe jedne uspešne prolećne setve. Čim se zemljište malo prosuši i čim mehanizacija bude mogla da uđe u njive počeće setva punom parom“, rekao je Damljanović.

Većina poljoprivrednika zna koje sorte kukuruza najbolje uspevaju na njihovim njihama, međutim stručnjaci savetuju da to budu hibridi treće, četvrte i pete grupe, odnosno oni što ranije sazrevaju.

„Vremenski uslovi nam diktiraju koje grupe zrenja kukuruza koristiti. Naša domaća selekcija je izuzetno kvalitetna, potpuno se ravnja sa stranim hibridima, čak je mnogo bolje prilagođena našim uslovima, tako da danas hibridi treće grupe zrenja su bolji i kvalitetniji i više prinosa imaju nego pre 20 godina hibridi šeste grupe“, istakao je Damljanović.

Česte kiše prošle godine doprinele su enormnom prinosu kukuruza i kada su u pitanju kvalitet i kvantitet.

„Tako da su prinosi bili iznad prosečnih očekivanja. Kako smo mi merili bilo je od osam do devet tona suvog zrna po hektaru, a na našem ogledu gde smo imali 32 hibrida kukuruza išlo je i više od 12 tona po hektaru“, objasnio je Damljanović.

Govoreći o pšenici, koja je prošle godine zbog sušne jeseni kasno posejana, Damljanović kaže da su joj u prethodnom periodu izuzetno nedostajale padavine.

„U zimu je ušla u najgorem mogućem periodu, u fazi jednog do dva lista, što je najgore. Imali smo sreće da nije bilo golomrazica pa je to opstalo do proleća, tako da je ona ušla tek u fazu bokorenja i nije bila u nekoj gustini. Međutim, ova kiša će doprineti da se ono đubrivo koje je bačeno za prihranu maksimalno iskoristi i mislim da će se pšenica izvući, da će biti na nekom prosečnom nivou“, rekao je Damljanović.

Pšenica se na području ove četiri opštine uzgaja na površini od oko 6.500 hektara.

Prema njegovim rečima, mnogi ratari prošle godine nisu stigli da zaseju pšenicu, pa su se odlučili da umesto nje poseju ovas.

Tako je sav semenski ovas koji je postojao u bližoj i daljoj okolini iskorišćen.

#kukuruz, #setva

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.