Najiskreniji odgovor jedne Kosjerke: Pitaju me da li sam ponosna što je grad jači od korone. Pa i ne

– Može jedno intimno pitanje – pitala je jedna radikalna lokalpatriotkinja drugu – Jesi li ponosna na Kosjerić? Mislim, da Jagodina nema koronu, ja bih bila u fazonu “ćao, pozz”! Život bih vam upropastila – kazala je.

O da, ona bi to uradila. Priči o superiornosti Jagodine u svim poljima postojanja ne bi bilo kraja (mada nema ih ni sada). I ne, nije politički aktivna. Samo mnogo voli svoj grad (na reci Belici), te me dobro razume kada ja svoju varoš veličam u nebesa.

Mada ovih dana to radi cela Srbija. “Gradić-supermen”, “mesto gvozdene discipline”, “korona mu ne može ništa”. Sad kada svi hvale Kosjerić, sve se nešto brinem da nas ne izbaksuziraju.

Ne znam da li sam ponosna. Nekako je to bilo za očekivati. Kada su 2014. godine bile poplave, pre nego što je država organizovala akcije i pozvala volontere, dok su mnoga mesta čekala vojsku da im kopa kanale, Kosjerci nisu mirovali. One večeri kada je pala prva velika kiša sami su izašli na svoju reku (neprepoznatljivi Skrapež) i celo veče punili džakove. Pesak, materijal, mašine, sve su to dali privatnici, a spakovali lokalci. Sećam se da se i tada pisalo po novinama kako se “Kosjerić sam odbranio od poplava”, te da je  “Kosjerić za primer”.

Stoga je teško biti ponosan kada ništa manje i nisi očekivao. U mestu u kome se svi tako dobro znaju, u kome tokom šetnje na svakih 20 sekundi kažeš “dobar dan” ili “ćao”, sasvim je logično da ljudi srčano čuvaju jedni druge. Niko nikada ne bi sebi oprostio da zarazi nekog koga zna (a da ne pominjemo da bi generacije to prepričavale).

Danas je ta briga o susedu, drugu iz klupe ili poznaniku znatno drugačija. Kafa se ispija preko ograde. Iako virusa nema, većina se ne kreće bez maski i rukavica, za svaki slučaj. Čak i kada rade na njivi, kilometrima udaljenim od bilo koga ko im nije ukućanin.

Samoizolaciju su stoički izdržali, pa i oni koji su odbrojavali 14. dan u trenutku kada je doneta odluka da se karantin za pristigle iz inostranstva duplira.

Nije Kosjerić država uplašila. Oni samo znaju da brinu jedni za druge i svoje mesto, već dovoljno opustelo svim onim nedaćama koje more i centralizuju celu Srbiju. Otud i ona početna briga da nas ne izbaksuziraju. Jer posle svih pohvala Kosjeriću, “viši nivoi” sada ne veruju da se policijski čas poštuje, pa šalju provere iz drugih mesta (valjda sa blokčićem neće doneti i nešto drugo).

Da li sam ponosna na to što je moja varoš dosada odolela koroni? Pa i ne. Ponosna sam na što potičem iz mesta čiji će stanovnici u svakoj kriznoj situaciji postupati isto ovako. Razmišljaće svojom glavom, neće čekati državu da im iskopa kanal ili prostre krevet na Sajmu, brinuće jedni o drugima i organizovati se preko noći. I ponovo i uvek biti za primer.

Jedna Kosjerka

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.