Na selu samo rad može da održi” – deda Mijovih 88 godina iskustva

Sa svojih 88 godina  Mijo Stevanović iz sela Gajevi kod Užica gaji 10 krava, sam se o njima brine, svakodnevno muze i  svaki drugi dan predaje mlekari oko 150 litara mleka. Ima Mijo i svoj povrtnjak  i oko 3 hektara voćnjaka.  Kaže, rad ga je održao da stekne u životu,  i danas ga rad održava da živi. 

I ne žali se mnogo deda Mijo na život,  iako već 47 godina živi bez svoje voljene Milene. Troje dece, kako koje,  trbuhom za kruhom u grad,  i danas Mijo,sam na imanju od 9 hektara živi I  brine se o svojih 10 krava. Koliko mogu, deca iz grada pomažu.  

“Tačno baš tako. Sam. Deca, ćerke se razudale, sin se oženio, svako otišao svojim pitem. Ja sam ostao sam. Naučio sam to. Vidim da nemam ni na koga da se oslonim, uigran sam u tom poslu   i nije mi teško. Imam i slobodnog vremena dosta. Najviše izjutra provedem vremena u štali, dok očistim kravama, nahranim ih,  pomuzem,  i to mi je glavni posao. Imam vremena da odem i u komšiluk na kafu, na piće, dođu i kod mene. I tako dani prolaze.” 

Nasledio je Mijo Stevanovć imanje svog oca.  Na 6 hektara nasledjenih,  od svog rada dokupio još tri.  Stvorio domaćinstvo, kaže,  da ga se preci ne stide. I  do skoro Mija su  u Gajevima zvali Stručnjak –  u prevodu “onaj kome svašta  basta”,  “što očima vidi, rukama napravi”. 

“To sam nasledio od čiče Steva. I on je bio bastašan čovek, dobar lovac, dobar pčelar, dobar stolar… Po tom pitanju sam na njega.   Dok sam bio mlađi bastalo mi je svašta i sve, pa su me zato i zvali Stručnjak.  Sad sam ostario,  i ne bavim se tim poslovima.”

I kad se podvuče crta, Mijo kaže, ceo život radio je što živ čovek nije, al na kraju, ipak,  i najveću  radost je dočeko.  Njegovo imanje, a koje je on od pradedova nasledio,  neće biti “svačije i ničije”. Mijov sin, na  tom imanju pradedova, gradi  kuću  u koju će se uskoro useliti.   

“Ponosan sam i srećan. Ovde je živeo moj deda i moj otac, a živeće eto i moj sin.  Vratio se na svoje, da imanje ne bude svačije i ničije.  Ne mora on da radi na imanju, ali neka  živi. Da posle moje  smrti  ne bude pustinja.”Zahvalan na kraju precima na dobrojh genetici,  Mijo Stevanović zna i to da ga samo rad napolju održava u životu i sa svojih 88 godina,  kaže, spreman je “ko mladić” da peške krene na Zlatibor.

#užice

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.