Na deponijama u Srbiji godišnje završi otpad vredan 100 miliona evra – kako do recikliramo više

Prerada otpada u mnogim zemljama je unosan posao i ne samo da donosi zaradu, već je neophodna za očuvanje životne sredina. Ipak, u Srbiji se reciklira neznatna količina otpada, dok veći deo vredan više od sto miliona evra godišnje završi na deponijama – legalnim i divljim, u rekama, na obodima naselja.

Dok u Nemačkoj domaćinstva za godinu sakupe 12,1 milion tona otpada koji može da se reciklira, u Srbiji se istovremeno preradi tek 1,6 miliona tona. Zvanično se kod nas reciklira pet odsto komunalnog otpada, a u Evropskoj uniji više od 40 odsto.

“Moramo da menjamo modele, zakon o ambalažnom otpadu, nivo cena komunalnih usluga, infrastrukturu za uklanjanje otpada, moramo da menjamo kontejnere i da nađemo efikasna i stimulativna rešenja”, rekao je Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.

Sanja Knežević Mitrović iz NALED-a je istakla da je ključ u animiranju javnih komunalnih preduzeća i građana da taj otpad sakupljaju.

U Srbiji se više od 2.200 firmi bavi sakupljanjem i preradom otpada, na čemu angažuju oko 10.000 ljudi. Većina se žali da rade jedva sa pola kapaciteta.

“Naša celokupna proizvodnja se zasniva mahom na uvozu, a to je i naša najveća boljka. Zbog svih troškova koji se povećavaju zbog transporta i ostalih stvari”, rekla je Ana Stojanović, izvršna direktorka u “Ekoluksu” iz Požarevca.

Zorana Nikolić iz “Set reciklaže” navela je da nema mnogo centara za preradu, kao i da je sigurna da nijedan ne radi punim kapacitetom. 

“Mi se držimo na 10.000 tona godišnje, što je korektno, a maksimalan kapacitet je 25.000 godišnje”, dodala je Zorana Nikolić.

Priča se ponavlja za gotovo sve vrste otpada.

“Mi trenutno recikliramo ukupno 45 odsto ambalaže za staklo stavljene na tržište. Za deset godina moramo da dostignemo procenat od 75 odsto. Bez građana to neće biti moguće”, kazala je Sanja Knežević Mitrović iz NALED-a.

Već godinama se najavljuje otkup otpada 

Država već godinama najavljuje uvođenje depozitnog sistema, odnosno otkupa otpada. Do leta bi trebalo da bude završena studija na osnovu koje bi bio odabran model koji bi kod nas dao najviše rezultata.

“Vi morate stimulisati, mislim na sve nas, onoga ko će sakupljati taj otpad da bi imao interesa da ga preda na pravo mesto kod licenciranog operatera u reciklažni centar”, istakla je Zorana Nikolić iz “Set reciklaže”.

Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije je naveo da dok god je cena kartona po kilogramu dva dinara, a pet ambalaže 120 evra po toni, a to je 24.000 boca, tu nema ekonomije.

Određene vrste otpada, poput baterija i sijalica, već se otkupljuju u nekim trgovinskim lancima, i to po većim otkupnim cenama jer idu u izvoz.

#deponije, #recikliranje

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.