Ministarstvo ekologije pokrenulo nacionalni program: Srbija kreće u borbu protiv suše

Prolećna setva u Srbiji je pri kraju. U Vojvodini je ona skoro završena, dok je u centralnoj Srbiji ostalo nekih 15 odsto. Nedostatak kiše, međutim, trenutno je najveći problem ratara, jer dobar deo useva, posejanih sredinom aprila, nije mogao da nikne. Stručnjaci upozoravaju da ukoliko uskoro ne bude ozbiljnijih padavina, problemi će biti i sa pšenicom.

Ministarstvo zaštite životne sredine počelo je u ponedeljak izradu Nacrta nacionalnog akcionog programa za borbu protiv dezertifikacije, degradacije zemljišta i ublažavanje posledica suše na teritoriji Republike Srbije. Ideja je da se pronađe sve što utiče na nastajanje suše, koje su posledice i kako ih ublažiti. Uz to, strategija će precizno odrediti ulogu Vlade, lokalnih zajednica i korisnika zemljišta.

Kako nam je ispričao Vukosav Saković, predsednik Udruženja “Žita Srbije”, veliki je nedostatak površinske vlage i to predstavlja ogroman problem. Ipak, s prvom dobrom kišom to će nestati.

– Prolećna setva je skoro gotova i ono što je raije posejano, u prvoj polovini aprila, niklo je – objašnjava Saković. – Ipak, sve što je posejano u drugoj polovini ovog meseca, niklo je neujednačeno, zbog nedostatka vlage. Zbog toga je bitno da kiša padne što pre. Kada je reč o pšenici, tu je velika suša. Nedostatak vlage uzima svoj danak. Naravno, ne na svim parcelama, ali daleko više na onim njivama gde nisu primenjene agrotehničke mere. Sada se na njivama tačno vidi ko je radio kako treba, sa punim agromerama, a ko ih je redukovao. Svakako, situacija sa pšenicom je bolja nego prošle godine u ovo vreme.

Traktori su i dalje na njivama, a Saković očekuje da će sve biti posejano po prvobitnom planu. Kukuruza će u Srbiji biti na nekih milion hektara, soje na oko 240.000, a suncokreta na 220.000 hektara. Pšenica je jesenas posejana na nekih 570.000 hektara, kao što je bilo i prethodnih godina.

– Setva će uskoro biti gotova, dok će u planinskim predelima to biti obavljeno nešto kasnije – govori Saković. – Što se Vojvodine tiče, to što je ostalo nezavršeno je zanemarljivo malo.

Inače, mnogi opštinski štabovi za krizne situacije doneli su odluku da poljoprivrednici, koji moraju da obave aktuelne radove na njivama, mogu da se kreću atarskim putevima i borave na otvorenom, do osam sati uveče. Svi koji su u traktoru ili nekoj drugoj poljoprivrednoj mašini, mogli su da se kreću nesmetano.

UVOZILI I PŠENICU

Srbija je prošle godine imala problem sa kvalitetnom pšenicom, naročito onom za ljudsku upotrebu. Mnogo kiše dovelo je do pojave toksina, pa je dobar deo zrna bio samo za stočnu upotrebu.

– Prema parametrima, koji su važeći i u svetu, imali smo manje one kvalitetne pšenice – objašnjava Saković. – Mlinovi i trgovci nisu hteli da je prodaju drugima, a da bi i ostali mogli da dođu do nje, država je dozvolila da se do 31. maja može uvoziti pšenica, ukoliko je nekome bila potrebna. To je toliko skroman uvoz bio, jer je većina uspela ovde da nađe količine za svoje potrebe. U svetu je, inače, normalno da uvoz i izvoz pšenice budu slobodni.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.