Ko će u novoj grejnoj sezoni plaćati niže račune

U toku je četvrta faza konkursa iz 2023. godine za energetsku sanaciju stambenih zgrada, koju sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike. Profesor Mašinskog fakulteta i energetski menadžer Beograda Miloš Banjac izjavio je za RTS da nova fasada i stolarija mogu smanjiti račune za električnu energiju i do 40 odsto.

Jedinice lokalne samouprave do 31. maja ove godine mogle su da podnesu prijave za nastavak programa energetske sanacije. Gradski sekretarijat za energetiku saopštio je da se na konkursu 2023. godine prijavilo oko 1.000 stambenih zajednica sa teritorije Beograda, a da je uslove ispunilo njih oko 290.

Zgrada u Palmira Toljatija 2 prošla je tako na konkursu za sanaciju stambenih objekata priključenih na sistem daljinskog grejanja. Procedura odobravanja sredstava je i dalje u toku, a radovi obuhvataju termoizolaciju ravnog krova, zamenu fasade, ulaznih vrata i svetlarnika.

Štednja i računi za struju
Po završetku, predviđeno je da se grejanje naplaćuje po potrošnji. Upravnik zgrade Ljubiša Banovački objašnjava da Ministarstvo, odnosno fond evropskih banaka, finansira pojedine radove u potpunosti, dok za druge stambena zajednica snosi 50 odsto troškova.
“Na sastancima razgovaramo o interesovanju stanara za nastavak učešća u projektu. Potrebna je dvotrećinska većina za donošenje odluke. Nakon toga, četvrta faza konkursa se nastavlja, a u procesu bodovanja vrednuje se da li je zgrada u nizu, da li ima sopstvenu podstanicu za grejanje”, kaže Banovački.
Profesor Mašinskog fakulteta i energetski menadžer grada Beograda Miloš Banjac, gostujući u Beogradskoj hronici, naglasio je da je procedura konkursa kompleksna jer se sprovodi u više faza, u skladu sa propisima javnih nabavki. Ipak, ističe da nova fasada i stolarija mogu smanjiti račune za energiju i do 40 odsto.
“Nema velikog prostora za uštede kod novih zgrada, ali kod starih, u lošem stanju, koje zahtevaju rekonstrukciju, rezultati su značajni. Uz subvencije, period povraćaja investicije se skraćuje na tri do četiri godine, umesto dosadašnjih deset”, kaže Banjac.
Energetski pasoš i njegova cena
Govoreći o energetskom pasošu, Banjac objašnjava da je reč o dokumentu koji izračunava godišnju potrošnju energije po kvadratnom metru.
“Pasoš se sastoji od elaborata i izvoda koji predstavljaju procenu potrošnje. Na osnovu dobijenih podataka, objekti se kategorizuju od A do G – gde A označava najnižu, a G najvišu potrošnju. Do sada su samo novi objekti morali da poseduju pasoš, ali novi zakon nalaže da javni objekti, kao i svi stambeni objekti, dobiju pasoš u narednih osam godina”, ističe Banjac.
Dodaje da pasoš košta oko pola evra po kvadratnom metru, a postaje obavezan ukoliko se objekat prodaje.
Savetnik za energetiku Petar Vasiljević podseća da trenutna prosečna potrošnja energije u Beogradu iznosi od 130 do 140 kilovat-sati po kvadratu godišnje.
Obračun po potrošnji od 1. septembra
Primenom mera energetske efikasnosti, objašnjava, ta potrošnja može smanjiti na 80 do 90 kilovat-sati.
“To znači smanjenje potrošnje za oko 40 odsto. Manja potrošnja energije znači i manju zavisnost od uvoza, kao i smanjenu emisiju ugljen-dioksida, što je direktan doprinos zaštiti životne sredine”, kaže Vasiljević.
Od 1. septembra stupa na snagu odluka da pojedini stanari prelaze na obračun grejanja po utrošku. Banjac kaže da će u tom slučaju računi leti biti niži, a zimi viši, ali da će građani imati motiv više da troše energiju racionalno.
Govoreći o predstojećoj grejnoj sezoni, Banjac smatra da će najniži računi i dalje biti kod onih koji se greju na drva, što je, kako kaže, obeshrabrujuće. Ipak, istakao je da je grejanje na gas efikasnije i čistije od drveta, ali da daljinsko grejanje, iako skuplje, ostaje najekološkije rešenje.

#grejanje, #računi, #sezona

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.