Kako izbeći tragedije na kupalištima, poslušajte savete spasilaca

Visoke temperature i popuštanje mera izazov su za odlazak na kupališta. Sezona je tek počela, ali gotovo da nema dana bez tragične vesti o utapanju na našim rekama, jezerima, bazenima. Voda je uvek hladnija od temperature našeg tela i potrebno je da se čovek prvo pokvasi pa da onda uđe u vodu, savetuje Vladimir Grujić, predsednik Udruženja spasilaca na vodi.

Juče se, na Lidu u Zemunu, utopio dvadesetpetogodišnji mladić. Uskočio je da se rashladi i nije isplivao. Otac je troje dece. Juče još jedna žrtva. Dvadesettrogodišnji mladić udavio na jezeru Bela reka kod Ripnja. Prvi rezultati istrage pokazuju da se mladić kupao u jezeru sa društvom i da je zaronio.

U danima za nama dogodila se još jedna tragedija. Petnaestogodišnjak je preminuo prilikom skakanja sa skakaonice na bazenu u Košutnjaku. A pre nekoliko dana njegov vršnjak utopio se na plaži Uski vir na Rzavu kod Arilja.

Vladimir Grujić, predsednik Udruženja spasilaca na vodi duže od 20 godina radi kao spasilac.

“Definitivno je više tragičnih slučajeva ove godine, dosta nesreća se dogodilo u poslednje vreme na vodenim površinama, nisu sve uređena kupališta. Temperature su visoke i procenjujemo da nije bilo adaptacije za to, odjednom je krenula sezona”, navodi spasilac.

Prema njegovim rečima, posetiocima kupališta je potrebno vremena da se uplivaju i naviknu na vodu i visoke temperature, kao što je potrebno i spasiocima da se naviknu.

Govoreći o tragedijama koje se dešavaju na kupalištima, kaže da je odgovornost na sistemu i naveo je da ne može da se prebaci na spasioce jer na nekim mestima ih i nema.

Naglasio je da moraju da se prepoznaju crne tačke gde građani borave, i da se ta divlja kupališta dovedu u rang registrovanih ili da se na neki način onemogući kupanje na njima.

Standardi u spasilaštvu

“Postoje standardi za obavljanje ove naše delatnosti. Ada Ciganlija sa 40 do 60 spasilaca u piku može da se obezbedi adekvatno, ali spasilaštvo je deficitarno zanimanje. Sve je manje interesovanje za to zanimanje”, naveo je i dodao je da bi se postalo spasilac potrebne su predispozicije i stručno usavršavanje.

“Problem je što na nivou Srbije ne postoje dozvole za rad spasilaca. U našem sistemu postoji 300 spasilaca, ali postoje i druga udruženja i sigurno ih je 500 u Srbiji”, kaže Grujić.

Navodi da postoji pravilnik koji je propisao na koliku vodenu površinu koliko spasilaca mora da bude. Zabranjen je rad skakaonica za građane, one su dozvoljeni samo za treninge.

“Voda je uvek hladnija od temperature našeg tela i potrebno je da se čovek prvo pokvasi pa da onda uđe u vodu. Često se precenjuju sposobnosti. Neplivači ne treba da koriste kupališta koja za njih nisu bezbedna”, istakao je.

Rekao je da nikako ne treba biti u direktnom kontaktu sa davljenikom i da uvek postoji način da se doda neki predmet kako bi se pomoglo.

#kupališta, #savet, #spasioci

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.