Kako će se primenjivati Zakon o poreklu imovine – provera i fotografija sa društvenih mreža

Od 12. marta ove godine u primeni je decenijama najavljivani Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Na udaru su svi koji su u roku od tri godine stekli imovinu koja je za 150.000 evra veća od njihovih prihoda u isto vreme.

“Poreska uprava nije sedela skrštenih ruku, preuzela je sve neophodno da u punom obimu primenjuje Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu”, istakao je u emisiji Upitnik RTS-a Miroslav Đinović, pomoćnik direktora Poreske uprave i predsednik Radne grupe za sprovođenje zakona.

Naveo je da ima 20 specijalizovanih službenika za primenu Zakona o poreklu imovine, kao i da je Poreska uprava zaposlila oko 30 poreskih inspektora.

Objasnio je da će Registar rizika pomoći da se napravi rang lista onih koji će se kontrolisati.

Đinović je, takođe istakao i da Poreska uprava već sada može da napravi rang listu najbogatijih građana Srbije.  Dodao je i da je u toku uparivanje imovine korisnika s prihodima.

“Period unazad nije definisan i Poreska uprava može da ide onoliko daleko koliko data kontrola zahteva. Postoje metode kojima možemo da utvrdimo faktičko stanje”, naglasio je Đinović.

Ukazao je i da ako neko ima račun u inostranstvu a rezident je Srbije, da je dužan i da prijavi taj prihod.

Na pitanje da li proveri podležu i ljudi koji nose satove od pedeset i šezdeset hiljada evra Đinović je objasnio kako izgleda postupak provere.

Kada odeljenje za rizike utvrdi nesrazmeru između imovine i prihoda to fizičko lice, kako je rekao ide u prethodni postupak. Odeljenje za prethodni postupak ima za zadatak da se obrati pisanim putem ili elektronskim svim onima koji raspolažu podacima koje nisu mogli da preuzmu.

“Između ostalog odeljenje za prethodni postupak će videti `fejs` određenog lica, `tviter`, tu će videti sliku tog sata i onda će pokrenuti pitanje koliko taj sat vredi i on će u kontroli biti u vrednosti imovinskog poreznika.

Mi vodimo računa o tome ali da bi došli do toga odeljenje za rizike treba da kaže odeljenju za rizike da je to fizičko lice vredno pažnje Poreske uprave”, rekao je Đinović. 

Što se tiče izbora šefa sektor koji će rukovoditi timom Poreske uprave, ili kako ga već u medijima nazivaju srpskog Eliota Nesa, Đinović kaže da je izbor u toku i da je to veoma osetljivo pitanje. Bira ga na predlog ministra finansija Vlada Srbije.

Ocenio je da svako sprovođenje zakona, pa i poreskog zavisi od političke volje. 

Profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić je ukazao da smo se kao narod navikli da ne plaćamo svoje obaveze. 

“Uspeh primene zakona biće poruka da se dugoročno isplati da se bude pošten. Građani ipak moraju da znaju će neke krupne ribe da se upecaju”, smatra Savić.

Dodao je i da je najveća dobit da se uspostavi model da se u narednom periodu prepoznaju ljudi koji krše zakon.

“Nisam optimista da će ovo ići jednostavno”, rekao je Savić. 

Ukazao je i da se mnogo organizovanije zemlje bore protiv poreskih rajeva i bankarske tajne. 

Nemanja Nenadić iz “Transparentnost Srbija” je rekao da se nameće pitanje s kojim procenam se ušlo u izradu teksta tog zakona. 

Smatra da će se teško utvrditi imovina nekih građana koji koriste imovinu na tuđe ime.

“Da li će kontrola biti selektivna i hoće li biti dovoljno vremena su neki od izazova za Poresku upravu. I nepokretnosti građana u inostranstvu su bitne”, smatra Nenadić.

Ocenio je i da nijedna odredba zakona nije antikorupcijska. 

#poreklo imovine, #zakon

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.