Iz Užica preko Amerike do Ojkovice kod Nove Varoši

U potrazi za boljim životom mladi iz sela beže u grad. Retko se desi obrnuto. A upravo to su učinili, Dunja i Vladimir Ristanović. Mladi Užičanin, i njegova životna saputnica, oboje fakultetski obrazovani ljudi, četrnaest godina su živeli u Beogradu, radili u Americi i dve godine proveli na brodu.  Spremali su  za selidbu u Švedsku, ali su svoj san pronašli 17 kilometara od Nove Varoš. U skoro napuštenom selu, Ojkovica, ekonomista i programer su svetla velegrada zamenili za život na selu.

Čim su pre šest godina prvi put videli  Ojkovicu, odmah su znali da ovde caruju ljubav i sreća. Poželeli su da ovaj predeo, gde se boje kao na akvarelu stapaju u smiraju jutra, bude  njihova svakodnevnica:

 Dunja Ristanović kaže da su odluku doneli bez dvoumljena.

“Nema tih para koje mogu da nadomeste zvuk tišine i mir u duši. Sve se desilo slučajno. Došli smo do fotografija ovog prelepog mesta i odlučili da kupimo imanje. Pre godinu i po dana, iako smo već bili spakovali kofere za Švedsku, suprug je imao i obezbeđen posao tamo, pošto je programer, ali jednostavno odlučili smo da dođemo ovde. Iako smo oboje deca kaldrme, nije nam bilo teško da se naviknemo na novi način života. Prve komšije su nam kilometer od nas, a naš dan je uvek drugačiji, i ni jedan ne liči na prethodni. Uživamo!”

Preko beogradskih blokova ne vidi se svitanje zore. Tamo se ljudi ne druže, od ujutru do uveče gledaš gužvu i slušaš brujanje automobila. A ovde je samo mir, tišina, i kako kaže naša sagovornica, komšije kojih ima malo, ali koji vam čista srca daruju svoje prijateljstvo. 

Okruženi šumama i livadama, Ristanovići žive život punim plućima. Kažu da mlade treba motivisati da se vrate da žive na selu. A da bi se to postiglo moraju se rešavati osnovni problemi.

“Naš jedini problem je put. Komšija Marjan se 30 godina zalaže za put. Kada smo kupili kuću asfalta je bilo samo do nekih deset kilometara od naše kuće, sada je put izgrađen do nekih četiri kilometa. Imamo obećanje, novac je uplaćen, da će put do jeseni biti gotov. “

Vladimir Ristanović  priznaje da je odluka o životu na selu doneta spontano. Kaže, kao da ih je nešto vuklo da se dosele:

-Jednostavno se desilo. Odlučili smo i evo nas ovde u ovom našem raju. Ne nedostaje nam gradska vreva, mada i mi ponekad odemo do Beograda, volimo i pozorište i bioskop, posetimo kumove, prijatelje, Ali za to je dovoljno nekoliko dana i onda se vraćamo-

Za Dunju i Vladimira Ristanovića ljubav je ipak veća u vrletima, na obali Zlatarskog jezera. Život na selu učinio ih je srećenim i nasmejanim. Kažu da i za pet godina sebe vide u Ojkovici.

#dunja i vladimir ristanović, #ojkovica

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.