U dalekim nepristupačnim šumama ivanjičke opštine do drva isečenih za ogrev mogu stići samo konji samaraši. Tamo gde traktorima i kamionima nema prilaza Bratislav Stanojlović već godinama vodi konje za koje kaže da su pametniji od bilo koje mašine, samo ih morate paziti i poštovati.
U šumu samaraši kreću sa prvim svitanjem a da bi posao bio uspešan započinju ga pesmom koja prija i ljudima i životinjama. Teško je ali ukoliko volite to što radite onda se i napor lakše podnese.
Pravila se i u ovom poslu moraju poštovati. Mladi konji ne smeju nositi veći teret dok ne steknu kondiciju, životinje se ne smeju pretovarati a zbog nepristupačnosti terena izbegava se vuča drva kada pada kiša pa je klizavo. Dragoje Vulović ima dvanaest konja sa kojima radi i dva rezervna kako bi mogao da ih odmara i čuva. Samarenje donosi dobru zaradu, problem je, kaže, jer je reč o sezonskom poslu.
Lepa strana ovog fizički veoma napornog posla je dan u prirodi i rad sa životnjama koje su, ispostavilo se, odanije od ljudi.
Iako samarenje u eri digitalizacije deluje pomalo zastarelo, na dugoročne staze je isplativo ali samo pod uslovom da u šumu čovek i konj funkcionišu uz uzajamno poverenje.