I sajmovi se sele na internet, za pojedine ulaznice važe i deset dana

Poslednji sajam koji ste mogli da obiđete u Beogradu, bio je krajnje ironično, sajam turizma. Posle toga sajamske hale pretvorile su se u kovid bolnice, a stigla je i vest da se odlaže i sajam knjiga. Da li će epidemija korone sajmove zauvek preseliti u virtuelni svet?

Svakog meseca Beogradski sajam mora da zaradi najmanje 50 miliona dinara jer toliki su troškovi tekućeg održavanja. Osim izdavanja prostora, drugih mogućnosti za zaradu gotovo da nema, tako da je u ovom trenutku gubitak 650 miliona dinara.

Slično je i sa Novosadskim sajmom. Oni predviđaju da će do kraja godine imati minus od čak dva miliona evra, najviše zbog otkazivanja Poljoprivrednog sajma.

“Beogradski sajam i manifestacije nisu u mogućnosti da se održavaju zbog kategorizacije sajma da je u kategoriji koncerata, utakmica i tome slično. Nije nam baš najjasnije kako na primer u jednom tržnom centru može 15.000 ljudi da bude u istom trenutku na jednom mestu, a na primer, na Beogradskom sajmu, na prostoru od 24 hektara ne može ni jedan čovek da bude, ali eto to su možda neka bolja vremena, mi jednostavno želimo da imamo dozvolu za rad i da radimo”, izjavio je Aleksandar Ivković, pomoćnik komercijalnog direktora Beogradskog sajma.

Stigla je i informacija da je Sajam knjiga odložen za decembar. Pandemija je zaustavila sajamske manifestacije i u svetu.

Od 18, na kojima je srpska privreda trebalo da ima svoje štandove, održano je samo šest.

Neki su se odlučili za organizovanje bilateralnih susreta privrednika ili virtuelnih sajmova.

Tako će 35. Sajam kozmetike prvi put biti digitalan. Neće biti čekanja u redu i gužvi, a jedna ulaznica važiće svih deset dana sajma.

“To je zapravo jedan dobro organizovan veb sajt, u okviru koga posetilac kada prostupi tom veb sajtu može vrlo lako i jednostavno i pregledno da pogleda spisak izlagača, može da pogleda spisak brendova, može da kupuje te proizvode i, takođe, ono što je veoma bitno moći će da komunicira sa izlagačima”, kaže Aleksandra Bojović, Sajam kozmetike “Dodir Pariza”.

Ipak, stručnjaci kažu, ništa ne može da zameni neposredni kontakt.

“Jer ipak živa reč, kad vi dođete na sajam i kad pokažete vaše proizvode i kad sednete sa potencijalnim kupcima ili postojećim, to neko održavanje tih kontakata i sticanje novih ne može u potpunosti zameniti samu tu sajamsku priču”, navodi Jovanka Ćalina, rukovodilac Centra za organizaciju sajmova PKS.

Sajmovi, inače, donose prihod i budžetu. Tokom 2019. samo od posete stranih i domaćih gostiju koji su dolazili na Sajam, Beograd je prihodovao oko 1,3 milijardi dinara.

#internet, #sajam

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.