Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
01/05/2020
Autor:
Info Press
Izvor: RTS/BILJANA BOJKOVIĆ
Foto: Pixabay
Danas je 1. maj, međunarodni praznik rada. Proslavlja se u znak sećanja na čikaške žrtve, ljude koji su se borili za ostvarenje radničkih prava. Međutim, sam datum, prvi dan u mesecu maju, proslavaljao se još u antičkoj Grčkoj. Tragovi nekih paganskih običaja žive i danas u prvomajskom uranku. Maia, Maioma, Majsko drvo, Majski stub, Otac maj, Majska dama, Kraljica maja. Sve su to nazivi i simboli koji su se vekovima povezivali sa slavljenjem boga vegetacije, preporoda i blagostanja. “Prvi maj su proslavljali i drevni Grci u čast boginje Maje, po kojoj mesec i dan danas nosi ime. Taj običaj su od njih nasledili Rimljani”, navodi Aleksandar Repedžić iz muzeja u Pirotu. Zabeleženo je da se u starom Rimu, još u 2. veku za vreme vladavine Komoda, proslavljala Majoma. Festival plesa, muzike, opijanja trajao je tokom maja meseca pa otuda i naziv. Kako su slavili Kelti i Skandinavci Naziv potiče od keltskih reči “belo” i “tanos” što znači sjajna vatra odnosno vatra radosnica, koja se palila baš 1. maja i bila je posvećena vrhovnom božanstvu. Ogromne vatre paljene su na brdima i uzvišicama, oko njih se igralo, pevalo i pilo. Verovali su da takva vatra čuva od veštica i bolesti, kako ljude tako i životinje, jer je stočarstvo bilo važna grana opstanka. Zabeleženo je da su vatre radosnice paljene sve do 19. veka u skandinavskim zemljama i Evropi, i to uz simbolično prinošenje žrtve, uglavnom su to bile životinje. I danas se ponegde može naći običaj paljenja takozvanih majskih vatri. Uloga Majskog drveta Bio je običaj da se veoma rano, pre izlaska sunca, ode u šumu i tamo uz pesmu i igru, poseče drvo i donese u selo. Majsko drvo se okiti, postavi uspravno i veselje se nastavlja. U nekim krajevim sekle su se grane kojima su ljudi kitili vrata svojih kuća. Verovalo se da to donosi blagostanje i štiti od zla a majsko drvo je najavljivalo dolazak leta. Brojni običaji za Đurđevdan “Nekada su devojke i momci iz sela oko Stare planine odlazili na proplanak, okitili drvo i dočekivali to prvo đurđevdansko jutro, uz pesmu, igru i vatru, slično kako i mi danas proslavljamo”, kaže Aleksandar Repedžić. U severoistočnoj Srbiji, kod Vlaha, Đurđevdan je jedan od bitnijih praznik u kalendarskoj godini, pre svega među stočarima. “Ko je imao ovce, prave se bačije na Đurđevdan, ako vas neko pozove po imenu, ne smete da se odazovete jer se verovalo da će ovce ostati bez mleka. U pirotskom kraju od vrbovog lišća su se pravili venci”, dodaje Repedžić. Đurđevdan je veoma važan praznik za romsku populaciju. “Ederlezi je bitan praznik za njih i to možemo videti u ekranizaciji Emira Kusturice kako se proslavlja sam Đurđevdan”, navodi Repedžić. Značaj tih običaja s vremenom je zaboravljen, kako kod nas tako i u svetu, ali se svetkovine i danas izvode na tradicionalan način. Prvomajski uranak i dalje živi, sačuvao je tragove pojedinih paganskih obreda
Prvi maj su proslavljali i Kelti. Kako je zabeležio antropolog Frejzer u kapitalnom delu “Zlatna grana”, za Druide, keltske sveštenike najznačajnija svetkovina bila je Beltein ili Beltan.
Majsko drvo i Majski stub imali su važnu ulogu u narodnim svetkovinama evropskog stanovništva.
Proslava 1. maja na sličan način, zabeležena je i kod starih Slovena, a danas tragove tih običaja možemo videti u običajima vezanim za Đurđevdan.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pridružite nam se na Festivalu “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
pročitaj još sličnih vesti
Ove godine Dečije selo Kraljevo obeležava dve decenije kontinuirnog rada na unapređenju uslova života dece, mladih i porodica. Povodom ovog značajnog jubileja realizuju se brojne aktivnosti u lokalnim zajednicama, među kojima je i… […]
Inovacioni biznis centar Zlatibor tokom septembra i oktobra organizuje radionice namenjenu mladima, urasta od 15 do 20 godina. Oni će imati priliku da naprave svoje prve korake u svetu programiranja, softverskog razvoja i… […]
-Discover Serbia i Nacionalni park Tara organizuju 12.septembra najveću do sada akciju čišćenja jezera Perućac. U akciji će učestvovati 15 čamaca i 150 volontera, a vodiće je stručni tim Nacionalnog parka Tara i Discover… […]
“Spremni smo za još jednu zimsku sezonu, uz novu saunu, teretanu i kafić”, naveli su JP Veliki park obavestivši da će od 15. septembra Gradski bazen biti otvoren za posetioce i za sedam… […]
Na sednici Socijalno ekonomskog saveta nije podržan predlog Vlade o povećanju minimalne zarade pa će konačnu odluku o visini manimalca u 2026. godini doneti Vlada Srbije na sednici koja će biti održana u četvrtak.… […]
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Danas je 1. maj, međunarodni praznik rada. Proslavlja se u znak sećanja na čikaške žrtve, ljude koji su se borili za ostvarenje radničkih prava. Međutim, sam datum, prvi dan u mesecu maju, proslavaljao se još u antičkoj Grčkoj. Tragovi nekih paganskih običaja žive i danas u prvomajskom uranku. Maia, Maioma, Majsko drvo, Majski stub, Otac maj, Majska dama, Kraljica maja. Sve su to nazivi i simboli koji su se vekovima povezivali sa slavljenjem boga vegetacije, preporoda i blagostanja. “Prvi maj su proslavljali i drevni Grci u čast boginje Maje, po kojoj mesec i dan danas nosi ime. Taj običaj su od njih nasledili Rimljani”, navodi Aleksandar Repedžić iz muzeja u Pirotu. Zabeleženo je da se u starom Rimu, još u 2. veku za vreme vladavine Komoda, proslavljala Majoma. Festival plesa, muzike, opijanja trajao je tokom maja meseca pa otuda i naziv. Kako su slavili Kelti i Skandinavci Naziv potiče od keltskih reči “belo” i “tanos” što znači sjajna vatra odnosno vatra radosnica, koja se palila baš 1. maja i bila je posvećena vrhovnom božanstvu. Ogromne vatre paljene su na brdima i uzvišicama, oko njih se igralo, pevalo i pilo. Verovali su da takva vatra čuva od veštica i bolesti, kako ljude tako i životinje, jer je stočarstvo bilo važna grana opstanka. Zabeleženo je da su vatre radosnice paljene sve do 19. veka u skandinavskim zemljama i Evropi, i to uz simbolično prinošenje žrtve, uglavnom su to bile životinje. I danas se ponegde može naći običaj paljenja takozvanih majskih vatri. Uloga Majskog drveta Bio je običaj da se veoma rano, pre izlaska sunca, ode u šumu i tamo uz pesmu i igru, poseče drvo i donese u selo. Majsko drvo se okiti, postavi uspravno i veselje se nastavlja. U nekim krajevim sekle su se grane kojima su ljudi kitili vrata svojih kuća. Verovalo se da to donosi blagostanje i štiti od zla a majsko drvo je najavljivalo dolazak leta. Brojni običaji za Đurđevdan “Nekada su devojke i momci iz sela oko Stare planine odlazili na proplanak, okitili drvo i dočekivali to prvo đurđevdansko jutro, uz pesmu, igru i vatru, slično kako i mi danas proslavljamo”, kaže Aleksandar Repedžić. U severoistočnoj Srbiji, kod Vlaha, Đurđevdan je jedan od bitnijih praznik u kalendarskoj godini, pre svega među stočarima. “Ko je imao ovce, prave se bačije na Đurđevdan, ako vas neko pozove po imenu, ne smete da se odazovete jer se verovalo da će ovce ostati bez mleka. U pirotskom kraju od vrbovog lišća su se pravili venci”, dodaje Repedžić. Đurđevdan je veoma važan praznik za romsku populaciju. “Ederlezi je bitan praznik za njih i to možemo videti u ekranizaciji Emira Kusturice kako se proslavlja sam Đurđevdan”, navodi Repedžić. Značaj tih običaja s vremenom je zaboravljen, kako kod nas tako i u svetu, ali se svetkovine i danas izvode na tradicionalan način. Prvomajski uranak i dalje živi, sačuvao je tragove pojedinih paganskih obreda
Prvi maj su proslavljali i Kelti. Kako je zabeležio antropolog Frejzer u kapitalnom delu “Zlatna grana”, za Druide, keltske sveštenike najznačajnija svetkovina bila je Beltein ili Beltan.
Majsko drvo i Majski stub imali su važnu ulogu u narodnim svetkovinama evropskog stanovništva.
Proslava 1. maja na sličan način, zabeležena je i kod starih Slovena, a danas tragove tih običaja možemo videti u običajima vezanim za Đurđevdan.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Mladi košarkaš Konstantin Karapetrović pred novim izazovima
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
Oblačno i hladno vreme, mestimično slaba kiša
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdaje se radionica za mehaničarske i limarsko-farbarske usluge u Čačku
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pročitaj slične vesti
Dečije selo Kraljevo obeležava 20 godina posvećenog rada
Ove godine Dečije selo Kraljevo obeležava dve decenije kontinuirnog rada na unapređenju uslova života dece, mladih i porodica. Povodom ovog značajnog jubileja realizuju se brojne aktivnosti u lokalnim zajednicama, među kojima je i… […]
Mladi istražuju programiranje i veštačku inteligenciju na Zlatiboru
Inovacioni biznis centar Zlatibor tokom septembra i oktobra organizuje radionice namenjenu mladima, urasta od 15 do 20 godina. Oni će imati priliku da naprave svoje prve korake u svetu programiranja, softverskog razvoja i… […]
U petak akcija čišćenja jezera Perućac
-Discover Serbia i Nacionalni park Tara organizuju 12.septembra najveću do sada akciju čišćenja jezera Perućac. U akciji će učestvovati 15 čamaca i 150 volontera, a vodiće je stručni tim Nacionalnog parka Tara i Discover… […]
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs