Građani EU uglavnom protiv proširenja

Većina građana Evopske unije protivi se proširenju Unije novim članicama u narednim godinama, dok istovremeno u zemljama kandidatima i dalje prevladava podrška članstvu u EU i uverenje da bi to bilo korisno, pokazuje najnovije istraživanje Eurobarometar koje sprovodi Evropska komisija.

Istraživanje, u koje je uključeno i pet zemalja kandidata za članstvo u EU, pokazalo je da većina građana Srbije, 42 odsto, smatra da bi članstvo u EU bilo dobra stvar. Da bi članstvo bilo loše za Srbiju misli 22 odsto, dok 28 odsto misli da to nije ni dobro ni loše.

U Albaniji je čak 93 odsto učesnika ankete ocenilo da bi članstvo bilo dobro, a svega jedan odsto ima negativan stav.

U ostalim zemljama sa statusom kandidata, članstvo u EU pozitivnim smatra 58 odsto Makedonaca, 45 odsto Crnogoraca i 35 odsto Turaka.

Na pitanje da li misle da bi njihova zemlja imala koristi od članstva u EU, u Srbiji je 56 odsto građana odgovorilo pozitivno, a 29 odsto misli da to ne bi bio slučaj.

U samoj EU, međutim, proširenje novim članicama u narednim godinama podržava 43 odsto građana, a protiv je 45 odsto.

Gledano pojedinačno po članicama, proširenje najveću podršku uživa u Španiji (71 odsto), Poljskoj i Litvaniji (66 odsto), Rumuniji (65 odsto), Mađarskoj (62 odsto) i Hrvatskoj (61 odsto). Najveći protivnici su Finska (64 odsto), Francuska (62 odsto), Nemačka (61 odsto) i Austrija (58 odsto).

Pitanje da li su za proširenje EU postavljeno je i građanima u zemljama kandidatima, i najviše pozitivnih odgovora bilo je u Albaniji (83 odsto), za njom slede Makedonija (77 odsto), Crna Gora (62 odsto), Srbija (56 odsto) i Turska (36 odsto).

Upitani koji je najveći izazov sa kojim se njihova zemlja suočava, najviše građana Srbije, njih 39 odsto, smatra da je to ekonomska situacija, a za njom, sa po 24 odsto, slede kriminal i rast cena i životnih troškova. Pored Srbije, ekonomska situacija je, sa više od 30 odsto, i najveći razlog zabrinutosti stanovnika Grčke, Kipra, Albanije, Turske i Makedonije.

Istraživanje koje sprovodi Evropska komisija i koje je objavljeno 21. decembra, pokazalo je da je na nivou 28 zemalja članica EU, 47 odsto građana sklono da veruje štampanim medijima, 46 odsto im ne veruje, dok je sedam odsto neopredeljeno. U Srbiji, međutim, 28 odsto građana veruje tim medijima, dok im 62 odsto ne veruje, a 10 odsto je neodlučno.

U slučaju radija prosek onih koji veruju tom mediju na nivou EU iznosi 59 odsto, a za televiziju je 50 odsto. Radiju ne veruje 34 odsto, a televiziji 46 odsto Evropljana. U Srbiji radiju je sklono da veruje 33 odsto, a televiziji 42 odsto građana. Tim medijima ne veruje 49 odsto, odnosno 55 odsto građana Srbije.

Istraživanje je pokazalo da najveće poverenje u medije, od članica EU, imaju skandinavske zemlje, Holandija, Nemačka i Austrija, a najmanje Grčka, Bugarska, Kipar, ali i Velika Britanija, gde štampanim medijima veruje samo 28 odsto građana.

U oblasti informisanja, najmanje poverenje u EU uživaju internet, sa 32 odsto, i društvene mreže sa svega 19 odsto, ali je taj postotak u Srbiji viši i iznosi 35, odnosno 25 odsto.

Kada je reč o političkim partijama, ni u zemljama članicama ni u zemljama kandidatima to poverenje ne prelazi 50 odsto, pri čemu je prosek na nivou EU 18 odstzo, a u Srbiji 13 odsto. Partijama najviše veruju Holanđani i Šveđani, 44 odsto i 41 odsto, a najmanje Grci, Španci i Francuzi, gde je taj postotak jednocifren.

Nacionalnim vladama u 28 članica EU u proseku veruje 35 odsto građana, a ne veruje im 59 odsto. U Srbiji vladi veruje 37 odsto učesnika ankete, 55 odsto joj ne veruje, a 8 odsto je reklo da ne zna. I dok u EU gotovo isto poverenje, odnosno nepoverenje kao i vlada uživaju i nacionalni parlamenti, u Srbiji poverenje u narodne poslanike im 28 odsto građana, a 63 odsto im ne veruje.

Pozitivnu sliku o EU ima 43 odsto ispitanih u zemljama članicama, što je tri odsto više nego na proleće 2018. godine. Jedna petina ima negativnu sliku, 36 odsto neutralnu, a jedan odsto ispitanih nije se izjasnilo. Sličan je rezultat istraživanja i u Srbiji, gde pozitivu sliku o EU ima 42 odsto, negativnu 22 odsto, a neutralnu 34 odsto.

U svih 28 zemalja članica većina građana se osećaju kao građani EU, a u proseku taj postotak iznosi 71 odsto, pri čemu je najviši u Luksembugu, 89 odsto, a najniži u Bugarskoj, sa 51 odsto.

Na pitanje “šta za vas lično znači EU”, na koje je bilo moguće dati više odgovora, u zemljama Unije za većinu građana to su bili odgovori “sloboda putovana, školovanja i zaposlenja bilo gde u EU”, “mir”, “evro” i “kulturna raznolikost”. U Srbiji su za učesnike ankete najbitniji razlozi bili sloboda putovanja i rada u EU, ekonomski prosperitet i veći uticaj u svetu.

Standardni Eurobarometar za jesen 2018. godine sproveden je između 8. i 22. novembra na uzorku od 32.600 ljudi širom EU, u zemljama kandidatima Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji i Turskoj, i u nepriznatoj Turskoj republici severni Kipar.

#eurobarometar, #evropskakomisija, #evropskaunija, #protivnovihčlanica

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.