,,Gde ima slave, ima Srba”

Prvi elemenat iz Srbije koji je upisan na Uneskovu reprezentativnu listu čovečanstva  je slava. Način proslavljanja  se razlikuje od mesta do mesta  i  delimično  je izmenjen, a  nema krsne slave bez slavskog kolača, vina, žita, sveće, ikone.

Slava se uglavnom  prenosi po muškoj liniji, sa kolena na koleno.  Srbi su slavili i u vreme rata,turskog ropstva  i na taj način su očuvali duhovnost. Krsna slava  je i  nematerijalna baština čovečanstva. Najčešće slave su:  Sveti Nikola, Sveti Đorđe-  Đurđevdan, i Đurđić.

,, Srbi su najlepšu trpezu oduvek pripremali za slavu i u godinama nemaštine i siromaštva za slavu se ne  štedi. Postoji verovanje kako dočekamo svog sveca, zaštitnika  tako će nam i  biti. Slava, pored religiozne note ima i društvenu notu da se ljudi okupe. Slava je namenjena za porodicu, za rodbinu  bližu i dalju, a krug  se proširuje  i često ukoliko ne dođe kum i komšija sedi  u vrhu  trpeze “, rekla  je etnolog Snežana Šaponjić Ašanin.

Iako su se običaji oko obeležavanja slave  menjali, krsna slava se proslavlja svake godine kao praznik svetitelja, zaštitnika doma. Slava je i čuvar duhovnosti, a vera je i kroz vekove očuvala srpski narod pa se zato kaže,, Gde je Srbin, tu je i slava”. Pored porodičnih slava obeležavaju se i seoske, gradske, školske, a sutra se obeležavaju Sveti Vrači-Kozma i Damjan-zaštitniici lekarske profesije.

#čačak, #srbija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.