ĐUKIĆI ENGLESKU ZAMENILI TOMETINIM POLJEM

Posle 30 godina života u Eneleskoj, Zoran Đukić sa suprugom Melisom odlučio je da se vrati na dedovinu, u Tometino Polje, nadomak Požege. Vikendica je postala njihov dom, a seoski turizam i poljopriveda novo zanimanje. Pre nekoliko godina osnovali su i Dobrovoljno vatrogasno društvo „Tometino Polje“ .

Padine podno Maljena postale su za bračni par Srbina i Engleskinje oaza mira i mesto za uživanja. Posle života u Engleskoj, kada su deca odrasla i krenula svojim putem, Đukići su shvatili da od života sada traže nešto drugačije, pa su odlučili da se presele i žive u planinskom kraju. Zoranova dedovina je za to bila idealno rešenje:

-Sve se nekako promenilo kada su deca odrasla, završila fakulteta i jednostavno više nisu bili sa nama. Šta nam je više trebalo, ljudi jure za još jednom kućom, novim automobilom i tako dalje, a nama je to sve nekako izgubilo smisao. Hteli smo promeni, i da radimo nešto ne iz razloga juranjave za nocem, već zato što to volimo da radimo- priča   Zoran Đukić 

Zoran je rođen u Beogradu, ali njegov deda je poreklom iz ovih krajeva. Emotivne uspomene stoletnih borova su ga pratile kroz život i to je i presudila da se vrati. Period prilagođavanja nije bio potreban:

-Kao mali sam dolazio ovde i sećam se ta četiri bora koji su stoletni, i moji su stalno kosili travu oko njih. Ta slika mi je ostala u sećanju i pratila me kroz život. Sada smo tu i nije nam trebao nikakav period privikavanja. Okolo je božanstvena priroda i sve je savršeno. – 

Po dolasku u Srbiju i ovaj kraj počeli su da se bave poljoprivredom . Zoran se aktivno bavi i proizvodnjom rakije i vina, dok je supruga Melisa nosilac poslova u seoskom turizmu. 

Melisa je rođena Engleskinja. Po dolasku u Tometino Polje, volonterski je radila kao učiteljica engleskog jezika. Sada je deo projekta koji razvija navike čitanja kod dese u seoskim sredinama. 

-Vrlo je teško pronaći način da doprinesete društvu. Nekako sam uspela u tome i sada sam deo projekta „Prosledi knjigu“, koji obezbeđuje knjige za skoro napuštene seoske škole, koje su i malo zabačene. Želim da uz podršku učitelja ohrabrim decu da čitaju. Ovde je stvarno sve prelepo. Volim priodu, ove planine i sve što nas okružuje. Ljudi su izuzetno gostoljubivi- prepuna utisaka priča Melisa Đukić.

Đukići su oduševljeni netaknutom prirodom i činjenicom da ih okružuju livade koje nikada nisu obrađivane. Ipak ističu da se uticaj pesticida i turizma oseća i u Srbiji. 

Jedan požar pre nekoliko godina doneo je Melisi i Zorana novi životni izazov. Nisu oklevali, nabavili su teretno vozilo i ofromili Dobrovoljno vatrogasno društvo „Tometino Polje“ :

-Moram da naglasim da mi nismo profesionalna jedinica, i da su oni glavni. Onog momenta kada vidimo požar ja prvo kontaktiram njih, odemo na lice mesta sa našom prikolicom i naprtnjačama, zovnem par ljudi, tu opet razgovaram sa komandriom u Požegi i onda donosimo odluku. Oni su glavni, a mi smo ti koji dođemo prvi jer njima treba najmanje sat vremena da dođu ovde. To je ta velika prednost. Imali smo do sada preko 20 intervencija i mahom su bili šumski požari. Još jednom napominjem mi nismo zamena za profeisonalne vatrogasce, mi samo pomažemo. Ljudi su se ovde organizvoli i pre nego što smo mi došli ovde. A ovo je sada je na jednom većem nivou. Osnovno sredstvo su naprtnjače, uz to imamo traktor sa prikolicom i rezervoarom od oko 500 ili 1000 litara vode. To je jeftina investicija, ali efikasna- ponosno priča Zoran. 

Melisa i Zoran Đukić  uživaju u nestvarnim lepotama Tometinog Polja koje opuštaju i telo i dušu, i kako kažu vratilo im je davno zaboravljeni osećaj slobode. 

#požega

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.