Da školsko zvono ne zaćuti – u selima manjak, u gradovima višak đaka u odeljenju

Za nešto više od 10 godina broj osnovaca u našim školama smanjio se za čak 85 i po hiljada. Mnoge škole u seoskim sredinama se zatvaraju, u isturenim odeljenjima neretko je i samo jedno dete na četiri razreda, dok se škole u velikim gradovima suočavaju sa prevelikim brojem dece u odeljenjima.

U mnogim seoskim školama više se zvono ne oglašava. “Broj učenika je sve manji i manji, 1976. je pohađalo 400 učenika. Mi sada imamo 62 učenika od 5. do 8. razreda i pet izdvojenih odeljenja. Nažalost i ove godine septembra upisaćemo manji broj prvaka. Ove godine imamo osmoro učenika u prvom razredu, a naredne godine biće petoro”, kaže direktor OŠ “Josif Pančić”, Leskovac Goran Ilić.

U zlatiborskom selu Vardi poptuno drugačija slika – posle višegodišnjeg opadanja broja đaka, sada ih broje sve više.

Mirjana Đukić, direktorka osnovne škole “Jordan Đukanović” Varda kaže da već nekoliko godina imaju oko 90 učenika, devet odeljenja, sedam u matičnoj školi i dva izdvojena odeljenja.

Mala, patuljasta odeljenja sve su češća u pograničnim regionima.

“Podunavski okrug, imamo Pčinjski okrug, Jablanički okrug, Istočno-banatski, Severno-bački. To su ta pogranična područja gde roditelji odlaze u inostranstvo, a samim tim i povlače decu”, rekla je predsednica Sindikata obrazovanja Srbije mr Valentina Ilić.

Jasna Janković iz Unije prosvetnih radnika Srbije kaže da smo za nešto više od 10 godina ostali bez 85.500 đaka kada govorimo o osnovnoj školi. “Negde 1.133 škole u Srbiji ima oko pola miliona đaka, dakle taj disbalans u seoskim i gradskim školama je ogroman. Naime, 10 odsto svih učenika osnovnih škola pohađa čak 60 odsto objekata”, navela je Jankovićeva.

Pre sedam godina bilo je nešto više od 3.400 osnovnih škola, danas 191 manje. Od 558.800 osnovaca 2014. godine, sada je u klupama 48 hiljada đaka manje.

“Maksimalan broj đaka mora smanjiti na 24 ili na 20, jer to praktično obezbeđuje kvalitet nastave, jer onda nastavnik može da radi individualno sa svakim detetom, to je jedna stvar, druga stvar kvalitet nastave se poboljšava i rešavamo treći problem, to su tehnološki viškovi”, smatra Ilićeva.

Prema njenim rečima, što se tiče malih seoskih škola i malih odeljenja, stav je – gde je jedno dete tu mora da se održava nastava, to je budućnost te male sredine.

U Ministarstvu prosvete kažu da mnoge seoske škole nisu ugašene, već je došlo do promene, pa su neke škole prestale da budu samostalne i prerasle u izdvojena odeljenja druge veće škole.

Ipak, učitelji upozoravaju da škola nije samo mesto gde se uči, i da kad utihne njeno zvono zamire kulturni i društveni život sela.

#đaci, #seoskeškole

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.