Da li dolaze bolji dani za srpsku malinu i malinare?

Velika ulaganja u proizvodnju, loši vremenski uslovi tokom proleća,  uz nezapamćenu sušu , a potom niska otkupna cena I loši prinosi obeležili su ovogodišnju  proizvodnju  maline. Mnogi  proizvodjači su desimulisani stanjem na tržištu, ali situacija se polako stabilizuje, I prema procenama stručnjaka naredne godine može se očekivati značajno bolja situacija u  srpskom malinarstvu.  

Aleksandar Lazović iz Trbušana bavi se proivodnjom maline više od 10 godina. Vilamet gaji na površini od 60 ari. Zbog dobro poznatih razloga rod je I ove godine  kao I u drugim malinjacima gotovo prepolovljen,  a opštem nezadovoljstvu proizvodjača značanjo doprinose  velika ulaganja i izuzetno niska  otkupna cena. 

“Cenom maline nisam zadovoljan. Cena I proizvodnja iz godine u godine sve su nepovoljnije za nas. Cene padaju ili ostaju na istom nivou, a sve ostalo je skuplje kao što je radna snaga, cene djubriva I zaštite. Ja imam hladnjuču  , a I to sve košta I povećava cenu proizvodnje . Osim toga, iz godine u godinu opadaju prinosi  pa se umanjuju I prihodi proizvodjača”, ocenjuje Aleksandar Lazović proizvodjač maline  iz Trbušana. 

Proizvodnju maline u ovoj godini obeležili su loši vremenski uslovi,  niska otkupna  cena, mali prinosi I uopšte loše stanje na tržištu maline, ali  situacija se u poslednjih par meseci stabilizovala, kaže stručnjak za malinu Aleksandar Leposavić  iz Instituta za voćarstvo u Čačku.   

“Maline  na svetskom tržištu skoro I da nema, u Evropi se pojavila manja količina iz Belorusije, ali je napravila trenutni zastoj, a maline nema ni u Americi. Ono što je povoljno jeste što je Kina u avgusu ove odine ukinula  uvoznu  barijeru pa se otvara to pespektivno tržište. Dakle, od sada postoji mmogućnost izvoza I na to tržište”, ističe  dr Aleksandar Leposavić stučnjak  Instiuta za voćarstvo u  Čačku.

Neki podacipokazuju da je u Srbiji  pod zasadima maline je 24 000 hektara, a da godišnja proizvodnja  iznosi oko 130 000 tona. Medjutim relnost je nešto drugačija. Malina je zasadjena na 10 ili 11 000 hektara, sa tendencijom smanjanje površina usled dobro pozatih problema u proizvodnji tog voća  I sa godišnjom proizvodnjom od oko   40 000 do 45 000 tona.  

Zbog niske otkupne  cene u poslednje dve godine neki malinari odustaju od proizvodnje, a neki su  odlučili da sagrade hladnjače u kojima su zamrzli ovogodišnji rod, tako da mogu da sačekaju bolju cenu I tada plasiraju malinu na tržište.    

Situacija u srpskim malinjacima u ovom trenutku nije sjajna jer ima dosta bolesti i štetočina u zasadima. Medjutim, zbog svega što je pratilo ovogodišnju proizvodnju mnogi proizvodjači posle berbe nisu ni ulazili u svoje zasade, pa tako nije izvršena ni  neophodna  zaštita nakon berbe koju svakao treba izvršiti u  ovom periodu  dok još uvek traje vegetacija.

Moja prepourka  proizvojačima je  da , bez obzira da li su stimulisani ili ne , situacija u narednoj godini će se popraviti I već sada se osećaju odredjene naznake. Biće bolje I terba uraditi jedan do dva tretmana u cilju prevencije ili smanjenja nastalih šteta jer je dosta bolesti I bar da poboljšaju situaciju u  malinjacima. Najava je da će situacija biti bolja nego ove I rpethodne godine” , procenjuje  Leposavić. 

I ored brojnih problema u proizvodnji, srpsku malinu I dalje  karakteriše dobar kvalitet na svetskom tržištu. Isrina, smanjuju se zasadi, ali pored  entuzijasta koji uporno opstaju ima I novih proizvodjača koji su spremni da ulože velika sredstva u proizvodnju  primenjujući sve savremne tehnike I principe kako bi ostvarili dobar  prinos, a što bi moglo da znači ipovratak Srbije na lidersku poziciju u proizvodnji maline. Malina se gaji I u Meksiku, Maroku, Ukrajini, koja ima proizvodnju od oko 60 000 tona godišnje, ali kvalitet je još uvek  daleko  slabiji od srpske maline, a njihova prednost je u  jevtinoj radnoj snazi koje u Srbiji ima sve manje..   

#srbija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.