ĆIRKOVIĆA VODENICA NAJSTARIJA U ČAČANSKOM KRAJU

Čirkovića  vodenica  je  najstarija  u  čačanskom  kraju  i  čuva  tradiciju  mlevenja  brašna  na potočari  dugu  skoro  vek  i  po.  Nalazi  se  u  Atenici  . I  danas  radi,  ali  mnogo  manjim  intezitetom. Za većinu  posetilaca objekat  je vredna turistička  atrakcija .Mušterije koje dolaze  iz    brojnih  čačanskih  sela,  ali  i  sela  iz  okoline  Kraljeva    u  Ćirkovića  vodenici   melju  brašno  koje  je  neprevaziđenog  kvaliteta  iako  potočara  radi  na  skoro  istom  principu  kao  i  kada  je  prvi  put  vodenički  točak  pokrenut. ..

     O  vodenicama  su  napisane  najlepše  narodne  pesme.  Od  onih  da  čuvaju  tajnu do  onih  da  su  pune  momaka  zbog  lepe  vodeničarke.  Sećanja  na potočare  kojih  je  sve  manje  danas čuvaju  između  ostalog  i  mnogi  novinski  tekstovi  i   televizijske priče  poput  ove  naše .  Ona  nikada  ne  blede i  uvek  su  dragocena. I  Čirkovića  vodenica  u  Atenici  ,  na koju  podsećamo,   najstarija  je  u  čačanskom  kraju  i  skoro  vek  i  po  čuva  mnoge  neispričane  priče. Prvi objekat  gde se i danas vodenica nalazi sagrađen je daleke  1886. 

  ,,Tu  je  postojala  vodenica  i  ranije.  Zoćević  iz  dragačevskog  sela  Rogača prodao  je  tu  vodenicu  mom  dedi  i  njjegovoj  trojici  braće .  Oni  su  tu  vodenicu  srušili  1886. Bila  je  stara ,  oronula. Hiljadudevetstoosamdesetprve  godine  sazidali  su novu. Sve  to  vreme  bila  je  ortačka .  Radila  su  braća  na  smenu. Iste  godine  moj  otac  je  od  ortaka  otkupio  vodenicu .  Nas  je  bilo  šestoro  dece i  nas  je  bukvalno  ova  vodenica  odgajila”,  priča  Milan  Ćirković,  sadašnji  vlasnik  vodenice.    

          Od  20  vodenica  koliko  ih  je  bilo  na  Ateničkoj  reci  ostale  su  samo  dve Čirkovića i  još  jedna. Od  Ateničkog  vrela Čirkovića vodenica  je  bila  sedma .  Na svakih  skoro  100  metara  bila  je  po  jedna potočara,   priča Milan. I  dok  je  nekada  bila jedini  izvor  prihoda,  vremena su  se  promenila ,  naslednici  su  izučili  škole i  finansijski  ne  zavise od  vodenice . Ipak  ne  odriču  se  svojevrsnog  zanata  koji  ih  je  othranio. Vodenica  i danas melje brašno. Malo je modernizovana,  ali je princip rada ostao isti.

  ,, Princip  je  potpuno  isti.  U  vodi  postoji  jedan  točak sa  lopaticama ,  sa  perajama u  koje  udara mlaz  vode….Na papricu  ide  osovina. Proces  i  mehanizam  su  tako  prosti  ,  ali   moje  kolege  iz  Mašinske  škole kažu  da  tu  ima  i   hidraulike  i  pneumatike,  mehanike,  mašinstva  ,  a tako  jednostavno”,  objašnjava  Ćirković. Dodaje  da  kakvo  će  brašno  biti  zavisi  od  kukuruza.  ,,Imamo  mekše  i  tvrđe  kukuruze ,  staklarce . Neko  traži  sitnije,  neko  krupnije  brašno.  Ranije kada se mlelo za stoku, brašno je bilo krupnije”,  reči  su  Ćirkovića.      

     U  vodenicu  dolaze  danas  mušterije  iz  Atenice  i  okolnih  sela.  Iz  Obrve  kod  Kraljeva,  a ranije  je  celo  Dragačvo  mlelo  brašno u  Ćirkovića  vodenici. 

  ,,Danas je lako.  Kolima ljudi  dolaze  iz  Mojsinja,  Trnave,  Kulinovaca,  iz  Dragačeva.Dolazi  mi  iz  Obrve  Raša Pavlović,  čuveni  naš  pevač”,  kaže  Milan  Ćirković.  

    Iako  Milan  ima  naslednike,  nije  optimista  da  će  oni  preuzeti  posao.  Dolaze,  kaže,  i  pomažu  kada  je  potrebno,  a  da li  će  nastaviti ,  neizvesno  je. 

    Vodenica  je  lepo  sređena.  Uredna,  okrečena, a  na  fasadi rodoslov  sa  imenima  predaka  i  naslednika  iz  familije  Ćirkovića  za  koju  je  karakteristično  da  su  se  često  rađali  blizanci ,  a jedan  od  podataka   govori  da   ima čak  šest  pari  blizanaca u  ovoj  familiji.   I  naš domaćin  Milan   je  blizanac  sa  bratom  Milovanom. Sve  upućuje  da  će  tradicija  biti  nastavljena,  ovako  ili  onako, tek  potočaru  će  imati  ko  da  pokreće  još dugo, dugo. 

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.