Cene nafte i hrane najviše utiču na inflaciju, kako sprečiti poskupljenja

Inflacija u Srbiji porasla je u martu za 0,8 odsto u odnosu na februar i iznosi 9,1 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Potrošačke cene u poređenju sa decembrom 2021. godine u proseku su povećane za 2,8 odsto. Iz Narodne banke Srbije navode da je i dalje više od dve trećine kretanja inflacije određeno cenama namirnica i energenata.

Milan Trajković, zamenik generalnog direktora sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) kaže da je prosečna cena nafte u martu iznosila 115 dolara po barelu, dok je njena prosečna cena u decembru bila oko 75 dolara po barelu, što je rast od preko 50 odsto. 

Trajković za emisiju “U središtu pažnje” Radio Beograda 1 precizira da se to, osim na cene derivata nafte u Srbiji, indirektno odražava i na cene ostalih proizvoda zbog povećanih troškova transporta, ali i činjenice da se nafta, između ostalog, koristi na primer za proizvodnju ambalaža.

“Nafta je deo cene koštanja praktično svih proizvoda, koje na dnevnom nivou koristimo. Flašica vode, etiketa i zatvarač se pravi od nafte. Flašica košta 40 dinara od čega je voda svega nekoliko dinara, dok je sve ostalo nafta. Još veći rast dogodio se kod svetskih cena gasa koje su povećane i preko 3.000 dolara”, objašnjava Trajković.

Kada je reč o neprerađenoj hrani, kaže Trajković, ta grupa proizvoda odnosi se pre svega na voće, povrće i sveže meso.

“Cene neprerađene hrane su u proseku povećane za 26 odsto: od toga voće 13 odsto, povrće 30 odsto, dok su cene mesa u proseku povećane za oko 27 odsto”, ističe.

Cene prerađene hrane su velika grupa proizvoda u koje spadaju: svi mlečni proizvodi, sve vrste hleba i peciva, sve vrste ulja i masti, šećer, sve mesne prerađevine, slatkiši i sva bezalkoholna pića. Ovo je velika grupa proizvoda koja čini 20 odsto potrošačke korpe.

“U slučaju normalne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i okruženju očekujemo da troškovi u proizvodnji hrane počnu da se smanjuju. To pre svega zavisi od cena kukuruza, soje, pšenice i suncokreta, ali i od cene đubriva. U tom pogledu, pomaže i činjenica da je država povećala subvencije poljoprivrednicima sa 4.000 na 8.000 dinara, po hektaru”, kaže gost Radio Beograda 1.

Trajković objašnjava da na poskupljenja utiču i visok rast cena hrane u svetu, kao i u zemljama u okruženju.

“Bitan faktor rasta cena hrane jeste i činjenica da brojne zemlje, i to najveće zemlje sveta poput Kine, već duže vreme gomilaju zalihe primarnih poljoprivrednih proizvoda i hrane i time dodatno povećavaju tražnju. Suočeni smo, zatim, sa rastom cena nafte što povećava troškove transporta svih proizvoda pa i hrane. Postoji i jedan specifični faktor za Srbiju, a to je avgustovska suša koju smo imali prošle godine, bez obzira na odličan rod pšenice početkom jula”, ističe.

Na pitanje kojim merama NBS drži inflaciju u jednocifrenim okvirima, Trajković kaže da se čuva stabilnost deviznog kursa.

“U krizu smo ušli sa vrlo solidnim makroekonomskim pokazateljima i visokim nivoom deviznih rezervi, što važi i za krizu izazvanu pandemijom i sada za krizu prouzrokovanu ratom u Ukrajini”, objašnjava Trajković.

Napominje da je očuvana stabilnost deviznog kursa, koja se nalazi u osnovi cenovne, finansijske i fiskalne stabilnosti. Time smo doprineli da bazna inflacija, za razliku od drugih zemalja bude dvostruko niža od ukupne, dodaje.

“Od aprila prošle godine do aprila ove godine, povećali smo repo stopu sa 0,11 na 0,95 odsto, što je ekvivalent preko tri povećanja referentne kamatne stope od 25 baznih poena, čime smo povukli značajan deo viškova dinarske likvidnosti banaka. U aprilu je povećana referentna kamatna stopa sa 1 na 1,5 odsto, što će imati dodatni uticaj na viškove dinarske likvidnosti u sistemu”, ističe Trajković.

Zaključuje da je NBS tim merama sprečavala prelivanje rasta cena hrane i energenata na baznu inflaciju, te da su sprečili i pad poverenja u ekonomiji, a uticali su i na umirivanje kratkoročnih inflacionih očekivanja.

“Ovim merama, kao i merama obezbeđivanja pojačane likvidnosti bankama i pojačanom kontrolom deviznog poslovanja u zemlji, sprečili smo veći pad poverenja u finansijski sistem zemlje, kao i stvaranje panike kod stanovništva i privrede”, navodi Trajković.

Dodaje da očekuju da će se međugodišnja inflacija još nekoliko meseci zadržati na aktuelnom nivou.

“Od druge polovine godine trebalo bi postepeno da počne da pada i da se u prvoj polovini sledeće godine vrati u granice cilja NBS što je 3 ± 1,5 odsto. Pre sukoba u Ukrajini, naša projekcija rasta BDP-a za ovu godinu bila je četiri do pet odsto. Sada radimo na novim projekcijama koje ilustruju da rast ove godine bude manji za nekih 0,5 procentnih poena, dakle, da se kreće od 3,5 do 4,5 odsto”, ističe Milan Trajković.

Međunarodni monetarni fond predviđa rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od 3,5 odsto za ovu godinu i rast od 4 procenta za 2023. godinu.

#inflacija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.