Bez prepreka za Đorđa i Filipa

Đorđe Spasojević (19) i Filip Obućina (20) iz Čačka su osobe sa smetnjama u razvoju. Obojica su završili srednju školu “1. novembar” i sa svojim roditeljima su odlučili da budu ravnopravni članovi zajednice uprkos brojnim preprekama. Za početak, počeli su uz pomoć majki da prave novogodišnje ukrase.  

“Ne tražimo milostinju, ovo je promocija njih i njihove želje i volje za radom”, kaže Filipova majka Aleksandra koja to objašnjava i pisanim sastavom svog sina koji je imao u srednjoj školi.

“Bio je pismeni sastav u školi i on je napisao ovako: Ne znam šta ću sa sobom kada napunim 20 godina kada završim i srednju školu. Ne želim da ostanem bez društva, želim da radim u firmi i da imam svoju porodicu. To su njegove reči, kada sam ih pročitala to me jako iznenadilo, jer on je svestan različitosti ali uz moju pomoć uradio je i neke stvari za koje je govorio da ne može. Filip ima Daunov sindrom ali sam radila dosta sa njim kući. Na početku mi je rečeno – koliko mu date, toliko će vam se vratiti. On je danas dosta samostalan zato što se cela porodica prema njemu ophodila kao da nema nikakav problem. Išao je na časove kod logopeda, u školi je bio dobar. Mislim da sam uspela i zadovoljna sam koliko smo uradili”, priča Aleksandra Obućina.

Filip i Đorđe su kažu da ih rad na pravljenju novogodišnjih ukrasa ispunjava, naročito zbog toga što prodavajući ih sklapaju nova poznanstva.

“Lepo je i zanimljivo raditi na izradi venčića, seckamo, imamo lepak, puškice. Uživam da lepim sa majkom. Mogao bih da napravim i neke druge ukrase. Naučiću. Kad ih napravimo prodajemo ih, idemo u zgrade gde nosimo venčiće. Ja i moj drug zajedno. Kad je leto volimo da šetamo, provodimo vreme u parku. Išli smo i na bazen, plivamo, i to u velikom bazenu, kazao  nam je Filip.

“Majka mi pomaže pri izradi venčića i ukrasa za Novu godinu. Jedva čekam kad završimo i kad nas neko pozove i naruči venčiće. Kupuju sugrađani, lepo nas dočekaju, a nešto i zaradimo novca. Lep je osećaj. Volim da idem na stoni tenis, volim da smo u parku. Dolazimo i u Belvi, gde imamo veliku baštu, navodi Đorđe.

“Na ideju smo došli tokom leta kada smo šetali sa decom. Oni vole da se druže, da budu u društvu, da izlaze, ali su nektivni, nisu se ni sa čim bavili, na neki način želeli smo da njih pokrenemo, da oni nešto rade. Razmišljali smo šta bi to moglo biti i došli smo na ideju da to bude izrada novogodišnjih venčića. Polako smo razrađivali ideju, razmišljali šta i kako. Njihove mogućnosti su ograničene, ne mogu baš sve. Uz našu pomoć počeli su da dodaju, pridržavaju a potom i da rade na nekim početnim fazama izrade, lepili su, sastavljali papir, sekli trakice. Mi to malo popravimo. Njihovo je da to dostave na kućnu adresu. Poruka koju želimo da pošaljemo je da ta deca mogu sve što i ostala, ali samo malo sporije, sa dosta strpljenja i dosta ljubavi. Ono što oni mogu da pruže je neizmerna ljubav. Oni zaista uživaju u tome. Da vidite koliko se raduju kada treba da dostave venčić, sprema se garderoba šta će da se obuče, šta će da se kaže, kako će da se ponašaju. To su shvatili kao obavezu i uživaju u tome. To je nama bitno, da se kreću u društvu, da ih ljudi vide, da ih primete, da budu korisni”, ističe  Đorđeva majka Jasmina Spasojević.

Podršku u razvoju svojevrsnog biznisa Filip i Đorđe, osim od članova porodice, dobili su i od  Dragice Nešković iz restorana Belvi, mesta gde vole da provode slobodno vreme. Dragica je pokrenula priču i na društvenim mrežama  i naručila prvi venčić.

“Poznajem ih odavno. To su moji drugari. Mislim da je ovo najbolji način da se pokaže svim ljudi da oni itekako mogu da budu korisni, da uzvrate velikom ljubavlju i velikom srećom. Za njih sam čin izrade i uručivanja je ogromna sreća. Videti njih srećne je nešto najlepše. Htela sam da to više ljudi vidi, da više ljudi to oseti, da im pokažu da su bitni u društvu, jer ako mi to ne uradimo drugi niko neće. Stvarno su srećna deca, zadovoljna i vredna, rekla nam je Dragica.

Razgovor sa novinarimam i izlaganje javnosti nije jednostavna odluka, ali su Aleksandra i Jasmina hrabro zakoračile i u tu neizvesnost želeći da ukažu i na odnos države prema njima i njihovoj deci. Ističu da Filip i Đorđe nemaju pravo na dečiji dodatak niti na tuđu negu i pomoć  zbog, osim ostalog, visokog IQ-a pa su navode digli ruke od države.

“Evo, sada najnovije. Kad napune 18 godina mi moramo da platimo da produžimo starateljstvo nad našom decom. Za  izlazak veštaka potrebno je 20.000 dinara. Tako smo čuli. Kažu da je to u njihovom interesu. Sutra kad nas ne bude bilo da oni imaju pravo na porodičnu penziju ili imovinu. Nemaju svi roditelji sada novca da to plate”,  iskrena je Aleksandra Obućina.

Svi Čačani koji žele da upoznaju Filipa i Đorđa kupovinom venčića mogu to uraditi putem Fejsbuk stranice Čačanke ili na FB stranici Jasmine Spasojević.

#đorđeifilip, #novogodišnjiukrasi, #smetnjeurazvoju

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.