210.godina od Hadži -Prodanove bune

U Galeriji Narodnog muzeja u Čačku održano je predavanje povodom 210.godina od Hadži -Prodanove bune. Ovo predavanje  posvećeno je jedanom  od najznačajnijih događaja srpske istorije između Prvog i Drugog srpskog ustanka, koji se odigrao u manastiru Trnava kod Čačka.

U tadašnjoj atmosferi turskog nasilja i razmišljanja o podizanju novog ustanka, sukob sa pratnjom muselima Latif-age u selu Trnavi kod Čačka pretvorio se krajem septembra 1814. godine u Hadži-Prodanovu bunu. Turci su je bez većih napora ugušili svirepo se sveteći narodu Požeške i Kragujevačke nahije, koji je najmasovnije učestvovao u ovoj buni.  Istoričar dr Radomir J. Popović iz Istorijskog instituta u Beogradu govorio je  o političkom i društvenom kontekstu u kome je izbio ustanak, o ulozi Hadži Prodana Gligorijevića kao vođe pobune, ali i o tragičnoj sudbini igumana Pajsija i đakona Avakuma, koji su postali simboli mučeništva u borbi za slobodu.

,,Danas se navršava 210 godina od Hadži -Prodanove bune, jednom važnom istorijskom događaju koji se posmatra u kontekstu srpske revolucije,odnosno  stogodišnjeg ratovanja između Srba i Turaka” rekao je Popović. Hadži –Prodanova  buna je događaj koji povezuje Prvi i Drugi srpski ustanak. Obično se u istoriografiji uzima da je pojam ove bune lokalnog karaktera ,ona jeste izbila u čačanskom kraju ali je imala odjeka i u kragujevačkoj nahiji,jagodinskoj pa čak i šabačkoj nahiji.. Hadzi Prodanova buna značajna je iz više razloga kaže Popović , najpre jer je to seme pobune ,butnovni duh srpskog naroda koji je opstao i posle katastrofalnog sloma 1813.godine . “Sa druge strane ona je nastala kao posledica ukupnih društvenih,političkih okolnosti u beogradskom pašaluku koji su nastali 1814.godine.Buna je trajala nešto manje od mesec dana ,nije rezultovala oslobođenjem srpskog naroda ali je uticala na to da Osmanska represivna vlast pogubi na svirep način skoro 300 vidjenih Srba i ubrzala je na taj način pripreme za Drugi srpski ustanak “rekao  je Popović

Delfina Rajić direktorka Narodnog muzeja u čačku kaže da je Hadzi Prodanova buna imala jšire posledice kao i uticaj na pripremu Drugog srpskog ustanka 1815. Godine.

Sem hadži Prodana, u buni nije učestvovao nijedan vojvoda iz Prvog ustanka, dok je nekoliko i pomagalo Turcima. Miloš Obrenović je odbio ponuđeno vođstvo, izgovarajući se na nepripremljenost, nedostatak oružja i nepogodno godišnje doba. Knez Miloš, posle obećanja vezira Sulejman paše da će ustanicima biti oprošteno, pomogao je gušenje bune, ali Turci su, prekršili reč i pogubili ili nabili na kolac oko 300 viđenijih Srba. Na kolac je nabijen i začetnik ustanka, iguman Pajsije, kao i đakon Avakum.

#čačak, #hadžiprodanovabuna, #narodnimuzej

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.