Zašto ne reagujemo na nasilje na internetu – gde kao društvo grešimo

Koliko tragične mogu biti posledice različitih oblika nasilja kojima su na internetu izloženi najčešće mladi, pokazao je nedavni slučaj samoubistva jedne influenserke. Gde smo pogrešili kao društvo, pa se mladi zbog uvreda i pretnji od potpuno nepoznatih ljudi odluče da naude sebi?

Nije nepoznanica da iza savršenih i srećnih slika na društvenim mrežama može da stoji sasvim drugačija realnost. Na to nas je podsetila vest da je dvadesetjednogodišnja influenserka izvršila samoubistvo.

Pored više od 700.000 pratilaca, njen život pratila je i svakodnevna borba – protiv negativnih komentara, uvreda, pretnji na internetu. O toj, drugoj strani medalje nije ćutala, ali da li je imao ko da čuje?

“Zakazalo je celo društvo, jer se to odvijalo svima nama pred očima. Odvijalo se u javnom prostoru, na društvenim mrežama. Dakle, svi mi koji smo, svi oni koji su lajkovali, podržavali, nadovezivali se na takav vid komentara, uvreda i pretnji. Svi smo dakle zakazali. Ta kultura nasilja je toliko normalizovana na društvenim mrežama, među mladima i pokazuje nam da negde duboko grešimo”, kaže Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra.

Zato se i otvara pitanje – kako da greške ne ponovimo?

“To što je neko izložio delić sebe svetu ne znači da nam to daje za pravo da komentarišemo niti izgled, niti odluke, niti ponašanje, posebno ne na način da time ugrožavamo drugu osobu”, navodi Pavlovićeva.

“Blok, delit, mjut, riport jesu opcije koje imaju gotovo sve društvene mreže kada su u pitanju blaži oblici uznemiravanja. Međutim, kada su u pitanju ozbiljni oblici uznemiravanja, moj apel je uvek da se naprave skrin šotovi pretnji prepiski koji uznemiravaju dete, mladu osobu, i da se adekvatno reaguje. Prva instanca jeste škola, a druga kada je ugrožena privatnost i bezbednost deteta odmah obavestiti policiju”, dodaje Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu.

Ipak, na taj korak se retko ko odluči. To potvrđuju i istraživanja – od 97,2 odsto anketiranih devojaka koje su doživele neki oblik nasilja na internetu, tek 14 odsto je nasilje i prijavilo.

“Ako imate nepoznatog počinioca, prosto procedura je takva da naši državni organi pod pretpostavkom da su dovoljno ozbiljno shvatili vašu krivičnu prijavu i pretnje moraju da se obrate platformi iza koje se dešava nasilje i da onda zapravo od nje traže podatke o tom korisniku. Uvek postoji rizik da te podatke neće dobiti, da će dugo trajati taj period dok ne dobiju podatke”, naglašava advokat Milena Vasić.

Još duže se čeka na sudski epilog. Istraživanje Alternativnog centra za devojke pokazalo je da je 2020. godine bilo svega 11 presuda za proganjanje. Zato upućeni podvlače – potrebno je podizanje svesti o posledicama koje mogu da uslede.

#internet, #nasilje

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.