NBS povećala projekciju rasta BDP-a na sedam odsto

Narodna banka Srbije je, imajući u vidu povoljnija kretanja u sva tri tromesečja, povećala projekciju rasta BDP-a Srbije za ovu godinu sa 6,5 odsto na raspon do sedam odsto, izjavila je guverner Jorgovanka Tabaković.

Tabaković je u NBS, na predstavljanju novembarskog izveštaja o inflaciji, rekla da “to znači da će, kumulativno posmatrano, u dve pandemijske godine Srbija ostvariti jedan od najboljih rezultata u Evropi po pitanju privrednog rasta”.

Istakla je da se ekonomija Srbije od polovine prošle godine nalazi na putanji snažnog i održivog rasta, kao i da je BDP Srbije prestigao pretkrizni nivo još u prvom tromesečju i da se trenutno nalazi iznad tog nivoa za više od tri odsto.

Tabaković je kazala da su svetsku ekonomiju obeležili novi izazovi, koji se u najvećoj meri ogledaju u eskaliranju globalne energetske krize i produženom trajanju prekida u svetskim lancima snabdevanja.

“Vremena jesu krizna kada je inflacija u pitanju i jeste neka vrsta bure, ali nije u pitanju uragan”, rekla je Tabaković i istakla da je naša zemllja mnogo spremnije dočekala ovu krizu nego ranije.

Kaže da je zajedničko svim projekcijama da je očekivani nivo na kome će inflacija dostići vrhunac i nakon toga krenuti da se smanjuje viši u odnosu na ranija očekivanja, kao i da je na to u najvećoj meri uticao nastavak rasta cena energenata na svetskom tržištu.

“Svakako nafte, ali ovog puta i rast cena prirodnog gasa i električne energije, koje su se našle na rekordno visokim nivoima”, navela je Tabaković.

Narodna banka Srbije očekuje, prema novoj projekciji, da će se međugodišnja inflacija privremeno kretati iznad gornje granice cilja do polovine naredne godine, kada će se prvo vratiti u te granice – oko tri odsto, a zatim i u donji deo ciljanog raspona do kraja godine, gde će se zadržati i u 2023, kaže guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Guverneka kaže da su se pomenuti globalni faktori odrazili i na inflaciju u Srbiji, pri čemu se ona od aprila do jula kretala oko centralne vrednosti cilja, da bi od avgusta usledio njen rast, tako da je u oktobru iznosila 6,6 odsto međugodišnje.

Objasnila je da je porast inflacije u drugoj polovini ove godine bio je očekivan i najavljivan u avgustovskoj projekciji inflacije, ali da je, ipak, sezonski neuobičajen rast cena neprerađene hrane, zbog visokih temperatura i suše, kao i neočekivan dalji rast svetske cene nafte, uticao na to da se inflacija nade na višem nivou u odnosu na avgustovsku centralnu projekciju.

NBS je preduzela korake ka smanjenju stepena ekspanzivnosti monetarne politike kako bi ograničila rast inflacionih očekivanja u narednom periodu i prelivanje na cene ostalih proizvoda i usluga.

Kako je rekla, povoljna srednjoročna putanja privrednog rasta doprineće nastavku rasta životnog standarda naših građana i približavanju nivoa dohodaka u našoj zemlji nivou dohodaka u zemljama EU.

Trenutno najveći izazov iz međunarodnog okruženja predstavljaju povećani troškovni pritisci koji potiču sa svetskog tržišta energenata, poljoprivrednih proizvoda i preradene hrane, navela je guverner NBS.

Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju dostigao je ove godine 3,18 milijardi evra do prve dekade novembra, izjavila je Tabaković, navodeći da Centralna banka procenjuje da će do kraja godine vrednost SDI iznositi oko 3,4 milijarde evra.

“Očekujemo da će učešće tekućeg deficita u BDP-u ove godine iznositi oko četiri odsto, a u srednjem roku od četiri do pet odsto, uz i dalje punu pokrivenost neto prilivima stranih direktnih investicija. Naglašavamo da smo projekciju priliva SDI za ovu godinu povećali na oko 3,4 milijarde evra”, izjavila je.

Kaže da je priliv SDI do sada nadmašio celokupan prošlogodišnji priliv i da već sada iznosi više od tri milijarde evra od početka godine, kao i da je pođednako važno i to da je više od 60 odsto ovih investicija usmereno u razmenljive sektore.

To doprinosi rastu izvoznih kapaciteta domaće privrede i zbog čega, izmedu ostalog, projektujemo i dvocifreni rast izvoza roba i usluga u narednim godinama, istakla je guvernerka.

Kada je u pitanju fiskalni bilans, navodi da je projektovani deficit od 4,9 odsto BDP ove godine povoljniji od prvobitno očekivanog, kao rezultat bržeg privrednog rasta i pozitivnih kretanja na tržištu rada.

“U narednoj godini očekujemo njegovo dalje smanjenje na tri odsto, a u srednjem roku prelazak u suficit i pored toga što će znatan iznos sredstava i dalje biti usmeren u infrastrukturne projekte. Na ovaj način biće obezbeđena održiva opadajuća putanja javnog duga od naredne godine i njegovo održavanje na nivou ispod kriterijuma iz Mastrihta. Procena Ministarstva finansija je da će krajem ove godine javni dug iznositi oko 58 odsto BDP”, rekla je Tabaković.

#nbs

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.