Kad poštar kaže da je zvonio dva puta, da li je uopšte bio

Sigurno vam se desilo da iz sandučeta izvučete papirić na kojem piše da je neka isporuka pokušana dva puta, a da vi niste bili tu. Imate pet radnih dana da pokupite paket u pošti. Kada vidite datum, jasno vam je da ste bili kod kuće, i da isporuka zapravo nije ni pokušana. Meni se to desilo prošle nedelje. Rešila sam da isteram pravdu.

Od prošle godine skoro sve kupujem onlajn – što zbog korone, što zato što sam se porodila i bilo je prekomplikovano organizovati izlazak iz stana. Bar jednom nedeljno su mi na vrata kucali poštari i kuriri.

Nije da nije bilo problema, mnogo puta su me zvali, a ja se nisam javila, jer mi je telefon stalno utišan zbog bebe. Onda ih ja pozovem, pa se oni vrate neki drugi put da donesu.

Dešavalo se da tvrde da nemaju gde da parkiraju i da ja moram da siđem, iako znam da to nije tačno. Ipak, imali su razumevanja kada god im kažem zbog čega sam vezana za stan.

Sa poštarom nikada nisam imala ni najmanji problem. Svaki put bi strpljivo čekao da otvorim, donosio mi pakete, račune, pa i sudske pozive za bivše stanare i onda čekao da ja njih pozovem da vidimo šta da radimo. Zapamtio mi je i ime i prezime, što nije baš najlakše kada živite u zgradi sa preko osamdeset stanova.

Naslušala sam se, međutim, priča o kuririma koji su odbijali da se popnu do vrata tvrdeći da to ne rade zbog korone, mada u njihovim kurirskim službama tvrde suprotno, o tome kako nisu ni pokušali dostavu i samo su paket ostavili u pošti…

Kako se situacija sa koronom menjala, a bebac malo porastao, počela sam više da izlazim pa sam rešila da, kada nešto poručujem, napišem adresu svojih roditelja, jer kod njih stan nikada nije prazan.

Šalje mi tata poruku: “Obavezno ponesi ličnu kartu, treba u pošti da pokupiš paket”. Zašto u pošti, zašto nisu doneli na adresu?

Odmah mi je bilo jasno, poštara je mrzelo da se peške popne na treći sprat, jer zgrada nema lift. Lakše mu je bilo da napiše kako je dva puta dolazio, nas nije bilo i eto, sada imam pet dana da pokupim u pošti.

Još na papiriću koji je ostavio u sandučetu ne piše ni vreme kada je dostava pokušana, ali piše datum – pa tog dana sam čak i ja bila tu, i to ceo dan. Dakle, nije istina.

E pa, neću da budem naivčina, ima da se žalim. Ako svi uvek ćutimo, jer nas mrzi da odemo i da se žalimo, nikad neće biti bolje.

Sačekala sam svoj red ispred šaltera za isporuke pošiljki, zatim rekla da sam došla da se žalim na poštara i dala im papirić.

Rekla sam im da može slobodno da se uđe u zgradu jer interfon ne radi, da sam ja bila tu i da dostava sigurno nije pokušana. Na papiriću je potpis poštara.

Nakon 10 minuta došla je žena odgovorna za takve slučajeve: “Zvali smo ga, rekao je da ako nije bio postekspres (a nije bio), da je sigurno pokušao da ubaci u sanduče, a pošto nije uspeo, a piše da su bila dva paketa (dakle dva paketa, a ne kako sam ja mislila dva puta pokušana dostava), ostavio je u pošti. On nema obavezu da vam dostavi do stana, ako nije postekspres.”

A kako je poštar na drugoj adresi donosio paket, pitala sam je. Kaže da je bila njegova dobra volja, verovatno je imao i druge isporuke.

“Hvala na objašnjenju, da znam za sledeći put, da ne klevetam čoveka. Prijatno.”

Što bi se reklo, ispalila sam se. I sva sreća što sam otišla do pošte, jer da sam napisala mejl direktno “Pošti Srbije” čoveku bih, ni krivom ni dužnom, napravila problem.

Međutim, ostajem pri tome da pravda mora da se istera, ali i pruži izvinjenje kada nismo u pravu. 

#poštar

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.