Vodič kroz katastar: Evo kako da lakše upišete nepokretnost

Šta biste rekli kada bi vam neko ispričao da šalteri više nisu potrebni i da ne morate da čamite u dugim redovima? Većina Srba bi se nasmejala i pomislila da je reč o nekoj zemlji Zapadne Evrope. Ipak, jedna srpska institucija je ponudila “prečicu” – umesto od vrata do vrata i meseci čekanja, potrebno je samo nekoliko klikova i ulazite u svet neograničene baze podataka. Onda ne treba da nas čudi, da je i Svetska banka rekla – “Srbija je lider  u digitalizaciji geodetskog sektora”.

Reč je o Republičkom geodetskom zavodu i njihovim inovativnnim platformama koje iz meseca u mesec postaju novi, bolji model “bitke sa vetrenjačama” zvane upis u katastar nepokretnosti.

I baš zbog toga, pozvali smo Republički geodetski zavod da nam kažu nešto više o digitalizaciji koja je oborila s nogu i svetske stručnjake.

Kako navode iz RGZ, digitalizacija je dug proces, ali oni su zadovoljni onim što su do sada postigli. Digitalizacija teče u nekoliko smerova i pomaže kako samim zaposlenim u katastru, tako i građanima, ali i drugim upravama sa kojima katastri i građani sarađjuju, pa se na taj način štedi vreme, eliminiše mogućnost korupcije, povećava dostupnost i transparentnost.

Nema više “preko veze” 

Deo građana još uvek mora da ide na šalter. Međutim, bar za zaposlene taj deo posla je olakšan. U trenutku kada građanin preda dokument on se skenira i putem digitalnog sistema za upravljanje dokumentima ubacuje u bazu podataka. Zašto je to važno?

,,Na taj način se prvo smanjuje fizičko nošenje dokumenata od lica do lica u lancu. Ti papiri su mogli u transportu da se slučajno ili namerno izgube, a sada kada je sve na jednom mestu, takva mogućnost se izgubila”, objašnjava direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković koji dodaje da je takvom bazom podataka sve značajno transparentnije.

Kako kaže, sve i da načelnik određenog katastra ima apsolutni uvid u rad njegovnih zaposlenih, do sada nije bilo moguće da u to imaju uvid oni iznad njega. Sada kada je sve u digitalnoj formi, lakša je kontrola rada.

Sektor za katastar nepokretnosti prati i kontroliše rad 170 katastara širom zemlje. Do sada su to obavljali većinom fizičkim odlascima u katastre ili su im katastri pojedinačno slali izveštaje, što nije obezbeđivalo potpunu kontrolu. Digitalizacijom je to sve na jednom mestu, a sektor kontrole može da isprati i to koliko određeni zaposleni jedan predmet drži kod sebe, kao i da li predmete obrađuje hronološki po pravilu, a ne preko reda.

To je veoma važno, jer se na taj način smanjuje mogućnost korupcije i onog standardnog procesa u Srba: “preko veze”.

Umesto sedam koraka, samo dva  

Sva dokumentacija je digitalna, kao i razmena podataka za građane, ali ono što je najvažnije broj procedura za građane je smanjen, pa samim tim i vreme za završetak poslaova.

,,eŠaleter je lice naše digitalizacije. Svi zahtevi preko eŠaltera se rešavaju u roku od pet dana i broj rešenih predmeta je mnogo veći. Građani nemaju potrebu da obilaze više šaltera, jer su institucije međusobno povezane, pa umesto šest šaltera, koristi se samo jedan”, navodi Drašković.

Da bi se to što jasnije prikazalo pobrojaćemo šta je jedan građanin tokom kupoprodaje morao sve da obavi na šalteru.

1. Lice prvo ide u katastar da bi uzeo list nepokretnosti, za koji mora da ide da plati taksu i on se čeka dva dana, kada mora da ga pokupi.

2. Korak je odlazak kod javnog beležnika koji mu sačinjava ugovor.

3. Sa ugovorom i listom nepokretnosti odlazi opet u katastar da podnese zahtev

4. Zatim opet odlazi u banku ili poštu nakon procene kolika mu je taksa da je i plati

5. Lice potom opet odlazi u katastar da preda dokaz o plaćanju takse i potom čeka rešenje minimum 15 dana

6. Dolazak u katastar po rešenje (ili mu se ono šalje poštom)

7. Odlazak u Poresku upravu radi prijave poreza.

Danas sve to zamenjuje odlazak kod javnog beležnika koji ima digitalni pristup većini dokumenata, pa nema potrebe za odlaskom u katastar, jedina obaveza građana pored toga je dolazak u poštu ili banku da plate takse.

Oni građani koji moraju da idu još uvek na šalter, imaju opciju plaćanja  platnim karticama u službama katastra, pa se ne mora ni da ide u poštu i banku.

,,Godišnje primamo 2 miliona zahteva, od čega je 700.000 su zahtevi za provođenje promena (oni su obilazili 7 šaltera), a 1.300.000 izdavanje podataka iz evidencije katastra (ovi su obilazili 4 šaltera)”, objašnjava Drašković i dodaje da od ovih 1.300.000 stranke uglavnom dolaze da bi ta dokumenta predala nekom drugom državnom organu. Sada najveći broj njih više ne mora da dolazi u katastar jer državni organi preko servisa eZup pristipaju podacima katasta direktno traže te podatke za završavanje pravnih poslova stranke.

A šta je to eZup? 

Softver eZup omogućava pristup bazi podataka drugih organa sa kojima sarađuje katastar i građani u procesu upisa u katastar nepokretnosti.

,,Tako na primer građani ne moraju da donose izvode iz matične knjige rođenih i venčanih”, kaže Drašković i dodaje da su do sada tako građani koji su korisnici socijalne pomoći morali da donose i potvrdu iz katastra da nemaju ništa upisano na svoje ima, a sada za to nema potrebe, jer socijalna služba sve već vidi preko pomenutog softvera.

Zahtevi za provođenje promena, kojih je godišnje bilo 650.000 do 700.000, od momenta uspostavljanja eŠaltera 1. jula 2018. do danas pristiglo je oko 200.000 zahteva spram 300.000 koji su stigli preko pisarnice. Taj trend je u stalnom porastu u korist zahteva pristiglih putem e Šaltera. Trenutno ih mesečno više stigne preko eŠaltera nego preko pisarnice.

Kroz novu proceduru službenik katastra više nema direktan kontakt sa strankom. Preko eŠaltera javni beležnici po službenoj dužnosti dostavljaju dokumenta i garantuju istinitost podataka.

Pun efekat Zakona, prema njihovim rečima,  očekuje se do kraja 2020. kada se očekuje da svi zahtevi idu preko eŠaltera, a ne preko pisarnici. Konačni cilj digitalizacije su prazne pisarnice bez redova i čekanja.

Šta je pohvalila Svetska banka

,,Srbija je po postignutim rezultatima lider u digitalizaciji geodetskog sektora”, zaključak je “Konferencije o zemljištu i siromaštvu” koja se krajem marta održavala u Vašingtonu na kojoj se Republički geodetski zavod pokazao u najboljem svetlu i to u oblasti digitalizacije.

Trećeg dana konferencije Republički geodetski zavod je predstavio postignute rezultate iz oblasti inovacija u prikupljanju i upravljanju geoprostornim podacima. Prezentaciju pod nazivom “Integracija kraudsorsinga i digitalne platforme Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka radi efikasnog donošenja odluka” pripremili su Borko Drašković, direktor RGZ-a i Darko Vučetić, načelnik centra za upravljanje geoprostornim podacima.

Ekspert Svetske banke Ketrin Kelm zaključujući sesiju naglasila je da je Srbija po postignutim rezultatima značajno ispred ostalih učesnika sesije i jedan od lidera u primeni ove metodologije.

Sa druge strane, ona je ocenila da upravo “kraudsorsing” metodologija koja se kod nas koristi moći da ima široku primenu u mnogim zemljama sveta.

To nije bila jedina potvrda da je RGZ baš to što su i naveli – lider u digitalizaciji. Naime, nakon završene prezentacije delegacija Republike Gvajana je, obodrena predstavljenim, odlučila da u svojoj poseti Evropi dođe baš u Srbiju i obiđe naš Republički geodetski zavod u junu ove godine.

Budući da je katastar složen sistem, u narednim tesktovima ćemo vam objasniti i detalje vezane za njegovo funkcionisanje.

#katastar, #nepokretnost, #red

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.