Šestoro mladih se utopilo za nedelju dana: Da li je crni bilans ove godine gori nego prethodnih?!

Za poslednjih nedelju dana šest osoba utopilo se na kupalištima širom Srbije – na bazenu, jezerima i rekama, a od početka meseca crni bilans veći je od 15.

Crna nedelja započela je utapanjem petnaestogodišnjeg dečaka na Rzavu kod Arilja, u sredu su se dogodile dve tragedije – petnaestogodišnji dečak se utopio na bazenu u Beogradu, a iskusni mornar u Dunavu kod Smedereva. Tragedije su nastavile da se nižu, u četvrtak se na Lidu u Zemunu utopio dvadesetpetogodišnji mladić, na jezeru Bela reka u Ripnju život je istog dana izgubio dve godine mlađi muškarac, a u subotu se šesnaestogodišnjak udavio u Zapadnoj Moravi kod Čačka.

I takav crni talas uobičajen je, nažalost, ponavlja se svake sezone kada su ekstremno visoke temperature.

Imamo svake godine ovakvu istu situaciju čim krenu ekstremne vrućine. Iako radimo apele, iako organizujemo gostovanja, čim se zaređa nekoliko sa visokim temperaturama ljudi krenu masovno da izlaze na kupališta. Sam izlazak nije problem već neodgovorno ponašanje tamo – priča za “Blic” komandir Ronilačke jedinice Žandarmerije i potpukovnik policije Igor Grcić i objašnjava da se pod neodgovornim ponašanjem pre svega podrazumeva konzumiranje alkohola i opijata na kupalištima.

To se odnosi na one ljude koji konzumiraju alkohol, najveći broj nesreća uzrokovan je upotrebom narkotika i alkohola – pojašnjava.

Pored toga, najveći problem čini kategorija poluplivača, koja, prema rečima Grcića, postoji samo u Srbiji.

Mi imamo tu kategoriju poluplivača, to samo mi imamo. To su zapravo neplivači koji su delimično savladali da se održavaju na površini, ali u rečnim tokovima i na jezerima to nije moguće. Tako bi mogli na moru bezbedno da plivaju, ali na rekama, odnosno u otvorenim vodama u Srbiji situacija nije kao na moru – istakao je

Zato su, kaže, uređena kupališta jedina na kojima bi trebalo da se ulazi u vodu, sva druga čak i za plivače predstavljaju opasnost.

– Sve lokacije koje nisu uređene su opasne i za plivače, opasne su za sve. Zato uvek ponavljamo u svim apelima dve ključe stvari: odgovorno ponašanje i kupanje na uređenim mestima, a ta uređena mesta poslednih godina uglavnom su pokrivena spasilačkim službama, a takav slučaj nije bio recimo pre desetak godina – ističe i kao najbezbednije navodi bazene i kupališta na Savi i Dunavu.

– Bazeni su najbezbedniji, zatim kupališta kao što su Ada Ciganlija u Beogradu, Lido Zemun, Novi Sad Štrand, Mitrovica, mesta koja gravitiraju na Savi i Dunavu takođe, čitav niz jezera, ali i na njima se moramo odgovorno ponašati – dodaje.

Fokus roditelja da bi se sprečile tragedije mora biti na maloletnicima.

– Neplivači, bili oni deca ili ne, nikako ne bi trebalo sami da odlaze. Deca koja znaju da plivaju bez nadzora roditeljskog do 14 godina moraju imati pratnju – naglašava i dodaje da za odrasle ne postoji zakonska regulativa kojom se situacija na kupalištima može rešiti, pa su apeli jedino što preostaje – kaže Grcić.

– Mi apelujemo i edukujemo i to je zaista jedino što možemo da uradimo. Da idemo da zabranjujemo ne mogžemo, ne postoji zakonski osnov kojim biste nekome mogli da zabranite da uđe da se kupa. A Srbija je puna jezera, nema opštine i sela da nema neku baru, jezero gde, a prosto ne postoji mogućnost pokriti svako to kupalište, svako mesto – dodaje.

Ronalačka jedinica Žandarmeriji čiji je komandir, priča, godišnje ima između 40 i 50 intervencija.

– Broj zadataka na koje mi izađemo je između 40 i 50 godišnje, ali to nikako nisu svi slučajevi, već samo oni kada nije telo moglo da bude pronađemo pa smo angažovani. Naša jedinica izlazi na teren tek kada neko nestane u vodi i ne mogu da ga pronađu, što daje veoma malu mogućnost da je osoba živa, jer već u trenutku kad nas angažiju neko vreme je pod vodom – priča komandir.

– Broj nesreća nam diktiraju vremenski uslovi, poslednja tri leta su bila bez ekstremnih vrućina, pa je i broj bio manji, čim se zaređaju ovako topli dani ponavljaju se ove situacije, Bila je godina kad je bilo tri utopljenja za dan, imali smo najgoru godinu, 2016. čini mi se, nisam siguran za godinu, 12 dece se utopilo u letnjoj sezoni, pa smo celu zimu obilazili škole, apelovali, odradili analizu na kojim se područjima dešava, pa smo organizovali vežbe, edukaciju u maju i junu msecu u školama, i tada je bilo manje nesreća, ali smanjenom broju je pre donelo loše vreme – zaključuje Grcić.

#crnibilans

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.