Trenuci sreće u poeziji Tomislava Marinkovića

„Večito sada”, najnovija pesnička zbirka Tomislava Marinkovića, predstavljena je čačanskoj publici u četvrtak, 11. aprila u Maloj sali Gradske biblioteke. Ovaj poetski program u kome su učestvovali književni kritičar Gojko Božović i pesnik koji je pre tri godine ovenčan Disovom nagradom, realizovan je u okviru manifestacije 56. Disovo proleće.

Jedanaesta pesnička knjiga Tomislava Marinkovića, „Večito sada” je zaokružena i dosledno izvedena, sa unutrašnjom pričom. Sadrži oko četrdeset novih pesama koje su podeljene u tri ciklusa. Zbirku je uredio Gojko Božović, a objavljena je prošle godine u izdanju „Arhipelaga”.

Marinković je prisutnima otvorio vrata svoje poezije čitajući „Uzmi ili ostavi”, „Možda”, „Trenutak sreće”, „Niko”, „On piše”, pesmama o svakodnevici koje su stišanog tona, jednostavnih reči i oblika.

Obraćajući se publici, autor je između ostalog rekao: „Od kada sam dobio Disovu nagradu, Čačak je postao moj grad. Tu su lica koja su mi draga i bliska. Bio sam uzbuđen što ću ih ponovo sresti nakon 2016, a sada kada ih srećem u novoj zgradi Biblioteke, još sam više uzbuđen…”

Tumačeći Marinkovićevu poeziju, Gojko Božović, pesnik, prevodilac, esejista, književni kritičar i urednik „Arhipelaga” rekao je da je delo Tomislava Marinkovića zaokruženo i u tom smislu poetički važno.

„Sam naslov zbirke Večito sada nenametljivo i promišljeno govori o tome. Marinković peva jedinstvenim glasom, njegov pesnički svet je običan život ispunjen malim misterijama, tj. malim objavama smisla…Lirski subjekat duboko promišlja o svemu oko sebe i ima svest da se pravi život ne dešava u prošlosti, ni u budućnosti, već isključivo u sadašnjem trenutku. Tomislav Marinković ističe vrednost tih neponovljivih trenutaka.”

Božović je takođe izrazio zadovoljstvo što se nalazi u jednom novom, reprezentativnom prostoru biblioteke koji treba svima da bude podsticaj – i čitaocima i piscima i zaposlenima. U duhu poetske večeri, parafrazirajući misao E. Paunda „na šta bi svaka zemlja ličila kad bi u njoj rasturali pesničke knjige”, Božović se zapitao „na šta bi naša zemlja ličila da postoje ovakve biblioteke po Srbiji”.

U muzičkom delu programa publika je imala priliku da čuje dve kompozicije za trubu „Andante et Scherzo” (J. Ed. Barat) i „Trompetunia” koje je izveo Matija Ranković, maturant Muzičke škole „Dr Vojislav Vučković” uz klavirsku pratnju prof. Vesne Janjić.

#biblioteka, #pesnik, #poezija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.