Ana (5) iz Tutina danju čuva svoje kravice, a noću spava u čađavoj sobi: I vodu ima samo u bunaru

Nova kuća trenutno je nemoguća misija za ovu porodicu. Sem omanje poljoprivredne penzije, koju prima baka, i dečijeg dodatka, nemaju više nikakvih sigurnih prihod

Petogodišnja Andrijana i još šestoro mališana iz porodice Mijović, žive u Dobrinji, na desetak kilometara od Tutina. U ovom selu ostalo je svega nekoliko domaćinstava, a njihovo ima najviše članova.

Među kravama i ovcama koje se mogu videti na bajkovitom seoskom pejzažu je i 11 krava Mijovića. Mala Ana bez greške zna sva njihova imena.

– Moje krave se zovu Milka, Plavka, Šarka, Boljka, Vidka, Žutka, Cvetka, Noćka, Krilka, Netka, Sretka, a imamo i jednog Baljonu – objašnjava ona.

U domu porodice Mijović tek što su proslavili rođendan bake Jevtimije.

– Juče smo slavili bakin rođendan. Aleksandra (9), Ana (5), Ratko (3), Relja (1) i ja smo joj napravili iznenađenje. Napunila je 86 godina – priča sedmogodišnji Aleksa.

Ova deca su, na ponos bake i roditelja Siniše i Drite, bistra i dobro uče. Najstarija Aleksandra je vrsna matematičarka i ide i na takmičenja. Oni još pohađaju seosku školu koja ima četiri razreda.

Ipak, u njihovom domu nije baš sve idilično.

– E, da znate uz koju muku smo mi gradili ovu kuću i pomoćne objekte, bez dinara. Došlo vreme da mi se unuci sada pate – reče baka Jevtimija.

Zaista, kada se zakorači u kuću u kojoj žive, kao da neka jeza uhvati čoveka. U šta god da se pogleda, sve je propalo.

– Kuća je stara oko 50 godina, građena je od čatme. Imamo samo ovu dnevnu sobu i jednu spavaću, ali vlaga je, kao što vidite, svuda. Ne vredi nam ovo više krpiti. Čak i vodu imamo samo iz bunara, ali slabo jer se puni od kiše – dodaje domaćin.

Crnilo, vlaga i buđ na koje se naiđe u “spavaćoj” sobi poseban su problem. Teško je i zamisliti kako deca spavaju među ovim čađavim zidovima. Ipak, sudeći po dečijim osmesima, kao da im ništa teško ne pada.

– Nekako je bolje tamo gde navikneš, makar i jedva živeo, a ipak je bolje. Ne bismo nikud odavde išli. Voleo bih, ipak, zbog dece bar da izgradim novu kuću – kaže otac Siniša.

Nova kuća trenutno je nemoguća misija za ovu porodicu. Sem omanje poljoprivredne penzije, koju prima baka, i dečijeg dodatka, nemaju više nikakvih sigurnih prihoda. Siniša je ranije radio, ali više ne. I njega i njegovu majku muči visok pritisak. Pravo na socijalnu pomoć nemaju zbog zemlje koju poseduju.

– Pored krava, držimo svinje i kokoške, a obrađujemo i nešto zemlje. To nam je to. Nismo gladni, ali nije ni lako- dodaje Siniša.

#humanost

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.