Oprez na pružnim prelazima, ne postoji sreća da neko izbegne voz

Neobeleženi pružni prelazi ne postoje, tvrdi Nenad Stanisavljević iz “Infrastruktura železnica Srbije”. Nesreće se dešavaju uglavnom zbog nepažnje vozača drumskih vozila i provlačenja pored podignute rampe, kaže Stanisavljević.

Ovih dana rekonstruisano je osam putnih prelaza, na niškoj pruzi kod Aleksinca, kao i na prugama od Male Krsne prema Smederevu i Požarevcu. Većina od ovih osam putnih prelaza i četrdeset godina nije bila obnavljana.

U pojedinim medijima i na društvenim mrežama se pojavila slika sa pružnog prelaza u beogradskoj opštini Železnik na kojoj je zabeležena scena na kojoj se vidi podignuta zaštitna rampa, dok voz prolazi. 

“Na tom prelazu je uništena oprema. Stavljena je nova, ali je preksinoć došlo do kvara na kablu koji se popravlja i verujem da će u toku današnjeg dana biti otklonjen”, rekao je Nenad Stanisavljević gostujući u Jutarnjem programu.

Kako kaže, ne postoji sreća da neko izbegne voz. Onog trenutka kada se detektuje kvar sve mašinovođe dobijaju informaciju da je putni prelaz u kvaru.

“Po tom nalogu oni imaju obavezu da stanu i tek kada se uvere da nema nikoga mogu da nastave vožnju. Dokaz da mašinovođa poštuje nalog je da se u ovakvim situacijama nesreće ne događaju”, rekao je Stanisavljević.

Neobeleženi prelazi ne postoje, tvrdi Stanisavljević i ističe da je svih 2.100 pružnih prelaza koliko ih je u Srbiji, adekvatno obeleženi.

“Kako je obezbeđen pružni prelaz zavisi od velikog broja parametara. Od tog broja 522 je obezbeđeno najsavremenijim uređajima, znači oko četvrtine a biće ih i više. Imamo zemlje kao što su Francuska i Italija kod kojih je taj procenat oko 70 odsto, ali oni su puno ulagali u železnicu. Primera radi, Velika Britanija kao i mi ima četvrtinu prelaza sa najsavremenijom opremom”, rekao je Stanisavljević.

Do nesreća dolazi uglavnom zbog nepažnje vozača drumskih vozila, provlačenja pored rampe. Video nadzor se na prelazima uvodi unazad dve-tri godine.

“Za automatizaciju jednog pružnog prelaza potrebno je bar 120.000 evra. Najveći iskorak je kada pružnih prelaz uopšte nema, kako će biti na brzoj pruzi prema Novom Sadu”, istakao je Stanisavljević.

Obezbeđena su sredstva od Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj od 11 miliona dolara i sedam miliona evra za oko 90 putnih prelaza a planirano je da se od Svetske banke obezbede sredtva u iznosu od 30 miliona dolara za 150 prelaza.

Srbija će u saradnji sa Evropskom unijom, graditi brzu železnicu od Beograda do Niša i od Niša do Severne Makedonije. 

“Tamo gde su brze pruge odnosno brzi vozovi koji se kreću brzinom od 200 kilometara na sat tamo nema pružnih prelaza već se to rešava nadvožnjacima ili podvožnjacima i to je najviši nivo bezbednosti”, rekao je Stanisavljević.

Kada govorimo o pruzi Beograd – Niš prosečna brzina danas je oko 60 kilometara na sat, i ima puno mesta gde se vozovi kreću brzinom između 30 i 50 kilometara na sat.

“Kada govorimo o deonici od Niša do Preševa, na toj deonici koja je izgrađena pre 140 godina veliki deo deonice vozovi saobraćaju brzinom od 10 do 20 kilometara na sat. Projektni zadaci će da reše sva pitanja, ali treba reći da danas na tom međunarodnom železničkom koridoru 10 od Beograda do Niša vozovi putuju između 4,5 i 5,5 sati. Ako je pruga stara 140 godina i nije obnavljena došli smo do ove situacije. Životni vek jedne pruge je 25 godina i posle toga ona mora da se zameni, a mi smo imali primere da negde to nije rađeno i po 40 godina”, objašnjava Stanisavljević.

Brze pruge su danas naša stvarsnost, naša realnost i doneće sigurno i viši nivo života, veliki benefit za privredu i najviši nivo bezbednosti i kada je reč o železničkom i drumskom saobraćaju, zaključio je u razgovoru za RTS Nenad Stanisavljević iz Infrastruktura železnica Srbije.

#pružni prelaz, #voz

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.