Đaci već od 30. aprila na raspustu

Učenici viših razreda osnovne škole i srednjoškolci od juče su ponovo na nastavi u školama, po rasporedu koji je utvrđen na početku školske godine.

U najvećem broju obrazovnih ustanova to podrazumeva kombinovani model nastave, odnosno smenjivanje dve grupe istog odeljenja koje nastavu prate neposredno i onlajn, na nedeljnom nivou ili dan za danom. Đaci od prvog do četvrtog razreda nastavljaju po ustaljenom režimu da u školu dolaze svaki dan, takođe podeljeni u grupe. Časovi traju po 30 minuta, a škole su obavezne da se pridržavaju epidemioloških mera.

Dok nije bilo neposredne nastave u učionicama, nastavnici su mogli da biraju hoće li đake ocenjivati onlajn ili ih pozivati da dođu u školu. Sada se, međutim, i usmene i pismene provere znanja održavaju u školama, a to važi i za učenike čiji su se roditelji opredelili da nastavu prate na daljinu.

Iako su na snazi izmenjeni pravilnici o ocenjivanju koji dozvoljavaju da se zaključna ocena izvede i sa manje od četiri po polugodištu, odnosno dve za predmete čiji je nedeljni fond jedan čas, to ne znači automatsko smanjivanje broja pismenih zadataka.

Ministarstvo prosvete je nedavno poslalo obaveštenje direktorima osnovnih i srednjih škola u kojima piše da je „u cilju zaštite najboljeg interesa učenika dopušteno odstupiti od najviše jednog pismenog zadatka za one predmete za koje je programom nastave i učenja propisana realizacija četiri pismena zadatka u toku nastavne godine“.

Odluku o odstupanju od propisanog broja pismenih zadataka, na obrazloženi predlog predmetnog nastavnika donosi stručno veće uz saglasnost direktora, navedeno je u dopisu Ministarstva.

Nadležni podsećaju nastavnike da „prilikom ocenjivanja treba insistirati na bitnim sadržajima i aktivnostima ključnim za ostvarivanje ishoda“, ali ne preciziraju šta to konkretno znači. Sve je, dakle, na samim nastavnicima da procene šta je to što smatraju bitnim, a na isti način im je dopušteno da preskoče do 20 odsto gradiva.

Tako piše na papiru, a šta se u praksi događa pouzdano ne zna niko. Javna je tajna da se pojedine nastavne jedinice upisuju u dnevnik, a da nisu obrađene, jer su nastavnici u stisci s vremenom.

Na to je uticalo i zatvaranje škola i organizacija nastave po kojoj se grupe učenika istog odeljenja naizmenično smenjuju, pa je samo za kontrolne i pismene zadatke bilo potrebno dvostruko više časova.

I dok mnogo smatraju da je i ova školska godina izgubljena, kao i drugo polugodište prethodne, ministar prosvete Branko Ružić misli suprotno jer „imamo kontinuitet u obrazovanju“.

– Sam proces nije zaustavljen, stečeno znanje nije ugroženo – uveren je Ružić.

On je juče, gostujući na RTS-u, kazao da je do sada vakcinisano oko 55.000 prosvetnih radnika, što je nešto više od trećine zaposlenih. Na pitanje koliko je osoba zaraženo u obrazovnom sistemu, on je naveo te brojke nisu prelazila dva ili tri procenta, kad je reč o zaposlenima, a što se tiče dece jedan ili 1,5 odsto.

Ružić je kazao da je prirodno da u urbanim sredinama, kao što su Beograd i Novi Sad, bude veća koncentracija zaraženih, što, kako je istakao, ne znači da su se zarazili u školama i na fakultetima.

Tek što su se stariji osnovci i srednjoškolci vratili u klupe, uskoro sledi prolećni raspust. On počinje u petak, 30. aprila, a završava se 7. maja za učenike osnovne škole, odnosno 4. maja za srednjoškolce.

Iako je školska godina produžena, već 25. maja sa školom završavaju maturanti gimnazija, a 1. juna učenici završnih razreda srednjih stručnih škola. Učenici osmog razreda se raspuštaju 8. juna, svi ostali osnovci i srednjoškolci u školu idu do 22. juna.

#đaci, #raspust

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.