5 stvari donosi nova Strategija obrazovanja i vaspitanja: Srednja obavezna, menja se završni test…

U toku je javna rasprava o predlogu Strategije za razvoj obrazovanja i vaspitanja u Srbiji (SROVRS) do 2030. godine

Obavezno srednje obrazovanje, preispitivanje završnog ispita pre svega izmene kombinovanog testa, negovanje srpskog jezika, Fond za stipendiranje, veći obuhvat obrazovanja odraslih, uvođenje modela dvojezične nastave u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju… samo  su neki od prioriteta predloga Strategije za razvoj obrazovanja i vaspitanja u Srbiji (SROVRS) do 2030. godine, a o čemu je počela javna rasprava koja je trajati do 10. marta.

Predlog strategije sačinilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u koordinaciji sa članovima proširenog sastava radne grupe, koju su činili predstavnici najrelevantnijih institucija obrazovno-vaspitnog sistema.

Glavni razlozi za pokretanje inicijative za izradu SROVRS 2030. su to što je aktuelna strategija prestala da važi završetkom 2020. godine, te je potrebno izraditi novi strateški dokument kao sveobuhvatni dokument javne politike u oblasti razvoja obrazovanja u Srbiji, navodi se u predlogu Strategije.

Što se tiče osnovnog obrazovanja, između ostalog, nakon višegodišnje primene završnog ispita došlo se do izvesnih uvida koji nameću potrebu za preispitivanjem njegovog kvaliteta, svrsishodnosti, kao i prednosti i nedostataka.

– Ovo se pre svega odnosi na kombinovani test. Mišljenja stručne javnosti, nastavnika i direktora ukazuju na to da koncept kombinovanog testa u ovom obliku nema kapacitet da ostvari svoj puni potencijal i svrhu i da su izmene neminovne – navodi se u predlogu teksta Strategije i dodaje:

– Nastavnici se slažu u proceni da je ovaj test slabije koncipiran u odnosu na ostala dva testa i da postoji prostor za njegovo unapređivanje. Roditelji i učenici zastupaju stanovište da treći
test predstavlja veliko i nepotrebno opterećenje koje dovodi do stanja preteranog stresa, anksioznosti i zabrinutosti.

Ključni prioritet, kada je u u pitanju srednjoškolsko obrazovanje, jeste obezbeđivanje uslova za uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

– Neobaveznost srednjeg obrazovanja i vaspitanja ima negativne posledice na obuhvat srednjim obrazovanjem i vaspitanjem. S tim u vezi je važno naglasiti da uvođenje srednjeg obrazovanja kao obaveznog zahteva promenu u Ustavu Srbije.  Ono što jeste urađeno u periodu od 2012. je izrada Studije izvodljivosti o uvođenju obaveznog srednjeg obrazovanja, koja daje dobru osnovu za dalje razmatranje ovog pitanja – navodi se u predlogu Strategije.

Između ostalog, radiće se i na obezbeđivanju različitih oblika podrške srednjoškolcima, kao što su obezbeđivanje prevoza učenicima iz udaljenih krajeva, obezbeđivanje i plaćanje prevoza onima koji su iz siromašnih porodica, obezbeđivanje učeničkih domova, besplatnog obroka, školskog udžbeničkog fonda te instrumenata i školske opreme, prostora za učenje i vežbanje van redovne nastave.

Radiće se dodatno na budućem razvoju predškolskog vaspitanja i obrazovanja, jer je uprkos različitim sprovedenim aktivnostima i ostvarenom napretku, kako se navodi i dalje prisutna razlika u pogledu obuhvata u zavisnosti od starosne grupe dece, kao i manjak kapaciteta ustanova da prime decu.

– Odnosno, iako je ukupan procenat obuhvata dece predškolskog uzrasta u stalnom porastu (2002. je bio  32 odsto, 2009 – 47,37 odsto, 2011 – 48,05 odsto,  2017/18.  56,04 odsto), u 2019. godini 6.740 dece je ostalo neupisano zbog popunjenosti kapaciteta, uprkos značajnom povećanju kapaciteta predškolskih ustanova i povećanog broja objekata. Takođe, analizom trenutnog stanja primećuje se i nedovoljno razvijena svest građana o vaspitnoj i obrazovnoj ulozi predškolskog obrazovanja, jer se ono još uvek u većoj meri posmatra kao „sistem za čuvanje dece“ predškolskog uzrasta nego kao deo vaspitnoobrazovnog sistema – navodi se u predlogu Strategije.

Кada je u pitanju obrazovanje odraslih (OO), iako su određeni pomaci u pogledu dostupnosti obrazovanja odraslih identifikovani, potrebno je i dalje raditi na unapređenju obuhvata, budući da glavni strateški cilj koji se odnosi na participaciju odraslih u programima obrazovanja odraslih nije ispunjen.

– Podaci koji se prikupljaju Anketom o obrazovanju odraslih pokazuju da je Srbija daleko od proseka EU – stopa učešća odraslih u nekom obliku formalnog ili neformalnog obrazovanja ili obuka, na nacionalnom nivou iznosila je 19,8 odsto za 2016. godinu, (što je nešto više nego 2011. kada je iznosila 16,5 odsto) ali je i znatno niže od proseka zemalja članica Evropske unije koji je 2016. godine iznosio 45,2 odsto. Prema podacima te ankete, obrazovanje odraslih nije dostupno svim kategorijama, odnosno mreža ustanova nije funkcionalna i još uvek postoje značajne sistemske barijere za njeno efikasno funkcionisanje.

Jedan od važnih poduhvata u narednom periodu je i razvijanje studijskih programa za srpski kao nematernji jezik i srpski kao strani jezik na univerzitetima na primer u Nišu i Novom Pazaru. Takođe, akreditacija programa stručnog usavršavanja na jezicima nacionalnih manjina, posebno onih manjina koje žive na prostoru izvan Vojvodine, nameće se kao važna u narednom periodu.

– Takođe, potrebno je da se razvijaju modeli dvojezične nastave u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, da se obezbedi da kroz programe nastave i učenja učenici većinskog naroda upoznaju kulturu nacionalnih manjina koje žive na prostoru RS.

Posebni cilj Strategije je da se unapredi odnos prema srpskom jeziku i književnosti kao osnovnim elementima nacionalnog i kulturnog identiteta, i unapređivanje školovanja na srpskom jeziku u dijaspori.

– Iako negovanje jezika i književnosti, kao osnovnih elemenata nacionalnog i kulturnog identiteta, zahteva intersektorski pristup, potrebno je podržati obrazovni sistem i ustanove u okviru njega da sprovode aktivnosti usmerene na važnost poznavanja srpskog jezika i književnosti. Razvoj i unapređivanje jezičkih kompetencija dece, učenika i odraslih treba da bude prioritet, kao i negovanje pozitivnog stava prema srpskom jeziku i književnosti, kako u Srbiji, tako i u dijaspori – piše u ovom dokumentu.

Opšti cilj Strategije je da se obezbedi kvalitetno obrazovanje za postizanje punog potencijala svakog deteta, mlade i odrasle osobe u Srbije, poveća broj dece u predškolskom programu, broj dece sa završenim školama, da se poveća stopa učenika iz romskih naselja koji su završili osnovno i srednje obrazovanje.

– Pokazatelji efekata na nivou opšteg cilja SROVRS 2030. su povećanje broja poena prosečnog postignuća na PISA testovima na matematičkoj pismenosti, čitalačkoj pismenosti i naučnoj pismenosti, odnosno da se smanji procenat funkcionalno nepismenih učenika iz ovih oblasti. Zatim, da se povećaju postignuća na završnom ispitu iz matematike, srpskog jezika i na kombinovanom testu, da se poveća obuhvat dece sa završenim predškolskim, osnovnim i srednjim obrazovanjem, a da se smanji stopa osipanja iz osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

– Cilj je i da se poveća stopa završavanja i osnovne i srednje škole učenika iz romskih naselja, da se poveća stope učešća odraslih u obrazovanju i obukama.

Opšti cilj jeste da se poveća procenat u visokoobrazovanih u populaciji 30-34 godine, da se poveća procenat generacije od 19 do 30 godina koje su obuhvaćene visokim obrazovanjem, da se poveća procenat studenata koji završavaju studije za najviše godinu dana duže nego što je predviđeno studijskim programom, takođe, da se smanji procenat studenata koji napuštaju studije a poveća procenat studenata koji po završetku osnovnih studija školovanje nastavljaju na master studijama.

– Cilj je i da se poveća procenat studenata koji upisuju strukovne studije, procenat onih koji su se u roku od tri godine najviše zaposlili u struci nakon završenih studija, kao i da se poveća broj odlaznih i dolaznih mobilnosti nastavnika, gostujućih profesora, studenata i istraživača.

Da bi se studenti niskog socio-ekonomskog statusa adekvatno podržali tokom studiranja definisaće se plan za povećanje obuhvata visokog obrazovanja uz razvijanje svrsishodnih modela za obezbeđenje podsticajnih sredstava, što će biti ozvaničeno u Pravilniku o finansijskoj podršci studentima i izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu.

– Unapređivanjem studentskog standarda obezbeđivaće se dodatni uslovi za dostupnije i kvalitetnije obrazovanje studenata, koji svoje školovanje nastavljaju van mesta svog boravka. Nastaviće se stipendiranje većeg broja najtalentovanijih i najuspešnijih studenata, kao i studenata iz osetljivih društvenih grupa. Biće formiran i Fond za stipendiranje – navodi se u tekstu predloga Strategije. 

Akcenat će biti stavljen i na stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju, a posebno će se raditi na razvijanju i ostvarivanju programa stručnog usavršavanja nastavnika za realizaciju programa Srpski kao strani jezik i Romski jezik sa elementima nacionalne kulture.Inače, konstatovano je i da je ulaganje u obrazovanje nedovoljno, te da je u budućnosti neophodno povećanje finansijskih sredstava, i nikako smanjenje. Ovo je od posebnog značaja, kako se ističe, ako se
ima u vidu da je Srbija u 2017. godini izdvajala samo 3,7  odsto BDP-a za obrazovanje, što je ispod proseka za grupu zemalja sa istim prihodima (4,7 odsto), ali i u odnosu na prosek ulaganja u zemljama regiona (4,6 odsto).

#obrazovanje, #strategija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.