Sedmočlana porodica Krivokapić iz Užica

Sedmočlana porodica Krivokapić iz Užica živi u skromnim uslovima. Najstarije dete ima 11 godina, a najmlađe je beba od deset meseci, koja ima Daunov sindrom. Iako su nezaposleni i žive od pomoći države, Mirjana i Ljubiša sa svoje petoro dece, ipak kažu, zadovolojni su onim što imaju. U njihovoj kući vlada sloga, harmonija i ljubav.

Sreli su se u Prištini gde ih je spojila ljubav, a sudbina ih potom vratila u Užice, gde je Ljubiša živeo pre odlaska na studije. Skućili su se, a na pitanje kako su se odlučili za petoro dece Ljubiša Krivokapić kaže da je priroda tako htela.

-Prirodno je i normalno sve to, kao i naši pretci što su imali mnogo dece, moj deda je imao šestoro dece, a i sa ženine strane isto, kao što su svi naši stari imali puno dece to nas je ranije i očuvalo u raznim istorijskim prilikama. Ako ne bude što više dece, neće biti ni nas kao naroda.

Krivokapićima je leti kratak dan je imaju pune ruke posla obrađujući zemljište oko kuće. Organskom proizvodnjom se bave isključivo za sebe, a višak ne prodaju već razmenjuju .

-Imamo tu proizvodnju isključivo prirodnu, i gajimo sve za sebe, a viša poklanjamo, tačnije razmenjujemo. Mi živimo u gradskom području pa tako ne možemo da gajimo stoku, i onda sa ljudima sa sela razmenjujemo naše proizvode sa meso i jaja.

Četrdesetsedmogodišnji Ljubiša je po zanimanju diplomirani mašinski inženjer. Četiri godine mlađa supruga Mirjana je završila Gimnaziju i iz Krajine izbegla u Prištinu. Oboje su nezaposleni, ne primaju socijalnu pomoć ali, kako kažu, imaju nekoliko povlastica koje država daje.

-Primamo dečji dodatak, a država daje razna oslobađanja, na primer plaćanje stambeno- komunalnih usluga, povlastice za plaćanje struje i razne druge pogodnosti. Ne žalimo se.

Supruga Mirjana je pet godina je živela u ratnom području. Sada je svoj život podredila deci, kaže da nije ni malo lako, ali  se za njih vredi žrtvovati.

-Sve je ovo i lepo i teško, ali kada čovek udluči da se žrtvuje za svoju decu onda ništa nije teško. Imala sam perioda kada mi je proradila i štitna žlezda, ali kada znaš da sve što radiš radiš zbog radosti i sreće svoje dece, onda opet kažem ništa nije teško.

Od petoro dece, dve su ćerke, najstarija od 11 godina, i beba od 10 meseci, ostalo su sinovi, od 9, 7 i tri i po godine. Ljudi u okruženju  mahom nisu imali razumevanja za roditelje ove višečlane porodice. Jedno po jedno, deca polako stasavaju, i već sada mogu dosta da pomognu roditeljima. A Mirjana iako je nezaposlena za sebe u šali kaže da radi 24 sata, da su deca dobra i poslušna i da su oni koji idu u školu dobri i vredni đaci.  

Najstariji sin Đorđe Krivokapić ide u treći razred u OŠ Nada Matić, omiljeni predmet mu je muzičko, a ima i poruku sa svoje vršnjake koji su jedinci u svojim porodicama.

-Proučio bih im da i oni dobiju nekada brata i sestru i da mogu da se igraju. A ako imaju jedno da ga dobro paze i maze kako ne bi ostali bez ikoga.

 U kući Kirivokapića često se čuje pesma jer brat i sestra poput slavuja ispunjavaju dan. Naši domaćini se ne žale i ne traže ništa. Nekome je možda pun novčanik, ali oni bogatstvo ne mere time, već kažu da im je puno srce kada pogledaju svoju decu i kada vide koliko se vole.  

#krivokapić, #užice

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.